Аделијски пингвин — разлика између измена

| binomial_authority = [[Жак Бернард Хомброн|-{Hombron}-]] и [[Оноре Жакино|-{Jacquinot}-]], 1841

}}

 

Аделијски пингвини насељавају цјелокупну антарктичку обалу и околна острва. Припадају једној од најсјевернијих врста птица.

 

Постоји 38 познатих колонија аделијских пингвина, од којих је око 5 милиона пингвина у подручју [[Росово море|Росовог мора]]. [[Острво Рос]] је станиште око пола милиона аделијских пингвина. Насељавају [[Јужна Оркнијска острва]], [[Јужна Шетландска острва]], [[Буве (острво)|Буве]] и [[Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва|Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка острва]].

 

Аделијски пингвини порасту до око 70 -{cm}- висине<ref name="s70">[http://www.70south.com/information/antarctic-animals/antarctic-penguins/adeliepenguin -{70south.com}-, „Аделијски пингвини“]</ref> и око 5,4 -{kg}- (мужјаци) односно 4,7 -{kg}- (женке) тежине по сајту „Свијет пингвина“<ref>[http://www.penguinworld.com/types/adelie.html Аделијски пингвини на сајту „Свијет пингвина“] {{en}}</ref>, односно 3 до 6,5 -{kg}- по сајту „''-{70south.com}-''“<ref name="s70" />. Имају карактеристичне бијеле „прстенове“ од перја око очију, по којима их је лако препознати. Добар дио њиховог кљуна прекрива перје које расте у његовој основи, а реп аделијског пингвина је нешто дужи од репа већине других врста пингвина.

 

Аделијски пингвини долазе на простор размножавања у октобру. Мужјаци дозивају женке гргутањем за којим слиједи јак крик.

 

Кад направе гнијезда, женке носе по два смеђе-зелена јајета. Оба родитеља тада грију јаја наизмјенично. Док један родитељ грије јаје, други иде по храну и обрнуто. Родитељ који тренутно грије јаје не једе донијету храну. Након око 35 дана, отприлике у децембру, јаја пуцају и излазе млади. Тада је на Антарктику најтоплије, и температура износи око -2 ^o-{C}-. Првих седам дана родитељи грију младунце, а послије тога се младунци придружују [[креше]]има. У марту, одрасли и њихови младунци скупа иду у лов у море.

 

Аделијски пингвини се хране углавном [[крил]]ом док одгајају младунце, и понешто глечерским лигњама и рибом. Гледано по фосилној грађи из посљедњих 38 хиљада година, ови пингвини су нагло прешли са рибе на крилове прије око 200 година. Овоме је узрок вјероватно смањење броја антарктичких крзнатих фока почев од касних 1700их и китова у 20. вијеку. Смањење броја ових животиња је узроковало повећан број крилова, што аделијски пингвини сада користе јер их је лакше уловити него рибе<ref>[http://www.pnas.org/cgi/content/abstract/104/28/11666 Записи Народне академије наука Сједињених Америчких Држава, „Нагли пад вриједности δ¹³-{C}- и δ¹⁵-{N}- у љускама јаја аделијских пингвина Антарктика“] {{en}}</ref>.

 

* Иако званична маскота [[Линукс]]а, „Тукс“, званично не представља ниједну појединачну врсту пингвина, многи сматрају да највише личи на аделијске пингвине.

* Књига „Пингвини г. Попера“ из 1938. године описује причу 12 аделијскиих пингвина.

* У цртаном филму [[Плес малог пингвина]], главни јунак Мамбл, који је [[царски пингвин]] упознаје групицу аделијскиих пингвина [[куба]]нског нагласка.

 

Слика:Antarctic, adelie penguins (js) 19.jpg

Слика:Antarctic, adelie penguin (js) 57.jpg

Слика:Antarctic, adelie penguins (js) 20.jpg

Слика:Antarctic, adelie penguins (js) 22.jpg

Слика:Antarctic, Penguins on icefloe (js) 5.jpg

Слика:Antarctic (js) 18.jpg

</Gallery>

{{reflist|2}}

 

{{Commonscat|Pygoscelis adeliae}}

 

{{пингвини}}