Луј XIV — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 69:
Када му је [[1665]]. умро таст и ујак [[Филип IV од Шпаније]] краљ Шпаније је постао Филипов син по другој супрузи [[Карлос II од Шпаније]]. Луј XIV је тада захтевао да добије [[Брабант]], територију у Шпанској Низоземској. Позивао се на то што Шпанија није испоштовала [[Пиринејски мир]] из [[1659]]. по коме је Лујевој жени Марији Терези требало да буде исплаћен огроман [[мираз]] да би се она одрекла права наследства територија шпанске круне. Пошто [[Шпанија]] то није испоштовала полагао је прва на Брабант. [[Марија Тереза од Шпаније|Марија Тереза]] је била ћерка из првога Филиповога брака, а Карлос II од Шпаније син из другога Филипова брака. Луј се позивао и на обичаје Брабанта по коме деца из првога брака имају првенство. Из тога спора је произашао [[Деволуциони рат]] (1667—1668) између Француске и Шпаније, у коме је Луј лично учествовао.
Луј је настојао да искористи унутрашње проблеме Холандије у којој је трајао сукоб две фракције. Једну је предводио [[Јан де Вит|Јохан де Вит]], који је тада владао Холандијом, Другу је предводио [[Вилијам III Орански]], који је настојао поново да врати династију [[Династија Орање-Насау|Орање-Насау]] на власт. У исто време Холандија је била у рату са Енглеском у [[Други англо-холандски поморски рат|Другом англо-холандском рату]]. Луј је све то искористио и веома лако је заузео [[Фландрија|Фландрију]] и [[Франш-Конте]]. Холандија је била шокирана француским успесима, па се помирила са Енглеском. Створила је 1668. [[Тројна алијанса (1668)|Тројну алијансу]] Холандије, Енглеске и Шведске. Луј је у јануару 1668. ступио у тајне преговоре са аустријским царем, са којим је договорио да ако умре Карлос II од Шпаније да Француска и аустријски цар поделе територије шпанске круне. Због тога тајнога договора, а и због могућности ширења рата са Тројном алијансом Луј је лако пристао на мир. Француска је задржала део Фландрије са Лилом, али је вратила Франш-Конте Шпанији.
[[Датотека:Louis XIV, King of France, after Lefebvre - Les collections du château de Versailles.jpg|мини|лево|250п|Луј XIV]]
Ред 111:
[[Рат Велике алијансе]] (1688—1697) одвијао се повољно по Француску. Војска Светог римског царства није се показала довољно ефикасна, кер се већина војске борила на другом фронту против [[Османско царство|Османског царства]]. Због тога је Француска могла да ређа победе у Фландрији у долини Рајне и у Италији и Шпанији на југу. [[Француска]] је побеђивала и на морима и у колонијама. Луј XIV је помагао Џејмсу II у његовом положају да поново преузме енглеску круну. Међутим Џејмс II се није показао довољно успешан. Изгубио је и последње ирско упориште годину дана након пораза у [[Битка на Бојну|бици на Бојну]] [[1690]]. Након победе у Ирској Вилијам III Орански је могао да се спреми за рат на континенту против Француске. Ипак иако је Велика алијанса обухватала много држава у савезу и рату против Француске француска војска је побеђивала. Под заповедништвом [[Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга|војводе од Луксембурга]] француска војска је у [[Фландрија|Фландрији]] смлатила савезничке војске у [[битка код Флера|бици код Флера]] 1690. Савезничке снаге су тешко поражене и у [[битка код Станкирка|бици код Стинкирка]] [[1692]]. и у [[битка код Ландена|бици код Ландена]] [[1693]]. Под командом самога краља Луја XIV француска војска је таузела [[Монс]] [[1691]]. и дотад неосвојиву тврђаву [[Намир]] 1692. Након победе код Ландена војвода од Луксембурга је заузео [[Шарлроа]] 1693. и на тај начин Француска је добила јаку предњу линију одбране.
У бици код Марсаље и бици код Стафарда Француска је победила савезничке снаге Виктора Амадеуса, војводе од Савоја. Француска војска је прегазила [[Војводство Савоја|Савој]], тако да је војводи од Савоја остала само мала територија око [[Торино|Торина]]. Уз Пиринеје битка код Тера омогућила је Французима да продру у [[Каталонија|Каталонију]]. Французи су победили у поморској бици код Бичи Хеда 1690. Међутим англо-холандска флота је остварила велику победу у [[битка код Барфлера и Лахога|бици код Барфлера]] и Ла Хуга 1692. Енглези су остварили надмоћ, али нису могли потпуно да победе француску морнарицу. Рат се настављао још неколико година све до великог преокрета, када је војвода од Савоја потписао [[1696]]. сепаратни мир са Француском. Заједнички са Французима се удружио у покушају заузимања Миланског војводства. Сепаратни мир са Савојем омогућио је француској војсци да пошаље појачања на друге фронтове. Тако је 1697. француска војска заузела [[Барселона|Барселону]].
[[Датотека:Marshal luxembourg.jpg|мини|лево|250п|Маршал Луксембург]]
Ред 183:
|6= 6. [[Филип III од Шпаније]]
|7= 7. [[Маргарета од Аустрије (1584—1611)|Маргарета од Аустрије]]
|8= 8. [[Антонио од Наваре|Антонио Бурбонски]]
|9= 9. [[Хуана III од Наваре]]
|10= 10. [[Франческо I Медичи]]
| |||