Џунтаран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 40:
Српску књигу купило је 1832. године неколико Срба из Адоња. Били су то парох Петар Парабак (и 1831), Јован Миљковић "дјетонаставник" (учитељ) (и 1831), те господа Јован Каран трговац и Димитрије Поповић земљеделац.<ref>Василије Чокерљан: "Србски родољубац", Будим 1832. године</ref> Касније, вредно помена 1852. године поп адоњски Павле Сибињски је био претплатник Вуковог, "Лексикона српско-немачко-латинског", издатог у Виндобони.
Још 1704. у једном спису "ударили" су печет Срби из тадашњег Џанкуртанца, Станоје вајда "са својим сиромасима".<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> У документу - списак пореза за школе, епархије будимске из 1745. године, наводи се прилог из места Џанкуртаран - 5 ф. У другом српском документу састављеном и потписаном у Сентандреји 12. децембра 1748. године, као извештају о избору владике, помињу се из православци и из Адоња: поп Андреј Жикуртарански, затим "Христјани Жанкултарански (сада, 1872. године - Ароњ!) - место печета полажу свој крст". Значи да је село имало у 18. веку име Ж(Џ)анкултаран?.
Никола Ђ. Вукићевић у чланку: "Судба православне цркве у источној Угарској" пише о насилном поунијаћењу српског православног живља и у Адоњу. Од њих су постали бројни "Шокци", који одрођени, не знају за своје српско порекло.<ref>"Даница", Нови Сад 3/1862. године</ref>
Умро је 1893. године парох Адоњски, Симеон Степанац, родом из Мокрина. Умро је у 77 години, без икаквог одликовања и признања. Током каријере почео је од појца у Мартоношу, преко учитеља у Ловри и Калазу, да би постао свештеник и живео у Дунафелдвару, Бати и Адоњу. Бавио се по српским листовима и са књижевним покушајима, али без некаковог успеха.
| |||