Википедија

Коптски језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
spajanje
Ред 1:
{{Infobox language
{{спајање|Језик Копта}}
|name=Коптски
[[Датотека:Coptic.jpg|мини|Коптски натпис на камену]]▼
|nativename=
'''Коптски језик''' (ISO 639-3: [http://www.sil.org/ISO639-3/documentation.asp?id=cop cop]) је назив за [[египатски језик]] писан [[грчко писмо|грчким писмом]], уз неколико слова за звукове које [[Грци]] нису употребљавали.
|states=[[Египат]]
|ethnicity= [[Копти]]
|era= 2. – 17. век. Опстао је као [[литургијски језик]] [[Коптска православна црква |Коптска православна црква у Александрији]].
|familycolor=Афро-Азијатски
|fam2= [[Египатски језик |Египатски]]
|ancestor=[[Архаични египатски језик |Архаични египатски]]
|ancestor2=[[Староегипатски језик]]
|ancestor3=[[Средњоегипатски језик]]
|script=[[Коптска абецеда]]
|iso2=cop
|iso3=cop
|notice=IPA
|ancestor4=[[Новоегипатски језик]]
|ancestor5=[[Демотско писмо]]
|glotto=copt1239
|glottorefname=Коптски
}}
▲[[Датотека:Coptic.jpg|мини|250px|Коптски натпис на камену]]
 
'''Коптски језик''' је назив за [[египатски језик]] писан [[грчко писмо|грчким писмом]], уз неколико слова за звукове које [[Грци]] нису употребљавали.<ref>{{cite web |title= Coptic Encyclopedia |url= http://cdm15831.contentdm.oclc.org/cdm/ref/collection/cce/id/520 }}</ref> Коптски језик потиче од старог египатског, био је говорни језик 3-7 века када га је потиснуо [[Арапски језик|арапски]]. [[Копти]] су потомци старих [[Египћани|Египћана]], има их око 3 милиона раштрканих по градовима у Горњем и Доњем Египту. Данас Копти говоре арапским језиком, а религија им је [[хришћанство]].
Коптски језик је једини члан [[Египатски језици|египатске]] породице језика, поријеклом од [[староегипатски језик|староегипатског]], којим су се служили [[Копти]], потомци старих Египћана који нису хтјели прихватити муслиманску вјеру арапских освајача. Коптски језик имао је шест дијалеката, који негдје до 16. стољећа, нестају један за другим продором муслиманских Арапа, који су им наметнули арапски језик. Коптски се писао прилагођеним грчким алфабетом ([[коптско писмо]]), а најпознатији су преводи Јованова еванђеља и Дјела апостолских написана на асјутском дијалекту. Од шест коптских дијалекта четири су се говорила у Горњем, а два у Доњем Египту. Данас је [[бохаирски]] дијалект литургијски језик [[Коптска православна црква|Коптске православне цркве]].▼
 
▲Коптски језик је једини члан [[Египатски језици|египатске]] породице језика, поријеклом од [[староегипатски језик|староегипатског]], којим су се служили [[Копти]], потомци старих Египћана који нису хтјелихтели прихватитида прихвате муслиманску вјеруверу арапских освајача. Коптски језик имао је шест дијалеката, који негдјенегде до 16. стољећа, нестају један за другим продором муслиманских Арапа, који су им наметнули арапски језик. Коптски се писао прилагођеним грчким алфабетом ([[коптско писмо]]),<ref>{{cite book | last = Reintges | first = Chris H. | title = Coptic Egyptian (Sahidic Dialect) | publisher = Rüdiger Köppe | location = Cologne | year = 2004 | isbn = 978-3-89645-570-3}}</ref> а најпознатији су преводи Јованова еванђеља и Дјела апостолских написана на асјутском дијалекту. Од шест коптских дијалекта четири су се говорила у Горњем, а два у Доњем Египту. Данас је [[бохаирскибохајирски]] дијалект литургијски језик [[Коптска православна црква|Коптске православне цркве]].
 
Коптски језик потекао је из старог [[стари Египат|египатског]] језика те се, приликом изучавања, на темељу њега могао реконструисати стољећима заборављен језик [[хијероглифи|хијероглифских]] споменика.
 
== Име ==
== Спољашње везе ==▼
[[Датотека:Coptic luke.jpg|мини|250px]]
{{Commonscat|Coptic language}}▼
Родно име за језик је '''ϯ ⲙⲉⲑⲣⲉⲙⲛⲭⲏⲙⲓ''' / ти-метʰ-рем-ен-кʰеː-ми / . Префикс ме(н)т- из глагола ⲙⲟⲩ ϯ моути ("говорити") формира све апстрактне именице на Коптику (не само оне које се односе на "језик"). Термин ременкхеми који значи "египатски", буквално "лице Египта", је саставни део рем-а, што је конструктивно стање коптске именице ⲣⲱⲙⲓ / ⲣⲱⲙⲉ, "човек, људско биће", + генитивна предуслова (е ) н- 'оф' + реч за 'Египат', ⲭⲏⲙⲓ / ⲕⲏⲙⲉ кхеми / кеме (види Кемет). Дакле, читав израз буквално значи "'''језик народа Египта'''", или једноставно "египатски језик".
* [http://www.ethnologue.com/14/show_language.asp?code=COP Ethnologue (14th)]▼
* [http://www.ethnologue.com/15/show_language.asp?code=cop Ethnologue (15th)]▼
* [http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=cop Ethnologue (16th)]▼
 
Многа велика имена градова у модерном Египту су арапске адаптације њихових бивших коптичких имена:
{{клица-лингвистика}}
* [[Танта]] - ⲧⲁⲛⲧⲁⲑⲟ (Тантато)
* [[Асјут|Асиут]]-ⲥⲓⲟⲟⲩⲧ (Сиовт)
* [[Фајум]] - ⲡⲉⲓⲟⲙ (Пеиом)
* Думиат - ⲧⲁⲙⲓⲁ ϯ (Тамиати)
* Асван - ⲥⲟⲩⲁⲛ (Суан)
* [[Даманхур]] - ϯ ⲙⲓⲛ ϩ ⲱⲣ (Тиминхор)
 
== Систем писања ==
Копти користе писани систем готово у потпуности изведен из грчке абецеде, уз додатак великог броја слова које имају своје порекло у демотичком египатском. (То га чини упоредивим са исландском [[Латинско писмо|латинском]] абецедом, која укључује ружичасто писмо трња.) Постоје неке варијације у броју и облицима ових знакова у зависности од дијалекта. Неке од слова на Коптској абецеди која су грчког порекла обично су резервисане за речи које су саме [[Грчка|Грчке]].
 
== Књижевност ==
У коптској књижевности сачуван је у народном, радикално модификованом облику последњи одјек старог египатског језика из доба фараона. Преко ње је средњовековна Европа упознала тек извесне основе књижевности и резултате знаности из старог Египта. У раним коптским нехришћанским књигама сачувани су и трагови религиозне кризе коју је преживљавао хеленистички свет на прагу хришћанизације. Коптски књижевни језик и писмо настали су у раздобљу од 3. до 7. века из народног (демотског) египатског говора, преузимањем делимично прилагођеног грчког алфабета.
 
[[Датотека:Coptic Bible.JPG|мини|250px|Коптска библија]]
Књижевност се може поделити на '''пет периода''':
# ''у првом'' (2-4век)сачувани су важни гностички и манихејски списи извесних секти у долини Нила. важан извор за проучавање текста је била библиотека из 4.века нађена у Хенобоскиону, са 43 рукописа који досад нису издати. У њима су апокалипсе, списи приписани митској личности Сету, апокрифи о Адаму, Тајна Јованова књига и др. Из тог доба су и манихејски списи пронјађени у Фајуму и превод Старог завета са хебрејског.
# ''други период'' обухвата књижевност 3-5 века, њен златни век. Одликује се значајним преводом Новог завета на коптски и првом књижевношћу која је настала у хришћанским манастирима. Из тог доба су и бројни апокрифи нпр. Паблово узнесење. Многи апокрифи инспирисани су мотивима из фараонских гробница. Друга дела као Јованова и Прохорова, имају забаван карактер, изгледа да је чувени црквени писац Атанасиј написао на коптском живот св.Антонија, једну од првих хришћанских хагиографија. Макарије из Пахомије, оснивач "ксенобитске школе" , износи учење анахорета, калуђера-пустињака.
# ''у трећем периоду'' , по карактеру византијском, који траје до 11.века, кад у долину Нила долазе Арапи, нестаје стара књижевност која је до тада била превођена, а коптска црква се после црквеног сабора у Халкидону год.одваја због византијске због монофизитске шизме.Књижевност се снажно развија у манастирима, али под јаким утицајем византијских црквених писаца. Најбројније су биографије светаца, а главне личности су Хенути, калуђер сељачког порекла, командант војске црноризаца који су рушили паганске храмове и Писенциос, владика из Коптоса и писац многих сачуваних посланица и писама.
# ''У четвртом периоду'', који почиње у 11. веку у Доњем Египту, дотле доминантан тебански или сахидијски дијалект замењује се бохаирским, којим се говорило у области Нилове делте.Књижевност се углавном развија у манастиру св.Макарија у Вади Ноструму.На бохаирски дијалект преведени су многи списи са сахидијског, а књижевност се ширила ван египатских граница, нарочито у Етиопију
# ''У петом периоду,'' арапски све више улази у хришћанску коптску цркву и коптски као живи језик ишчезава негде у 14.веку. Доцније се одржао само литургијски језик, док се на арапском стварала нова црквена књижевност. Из тог доба су Књига мрака Абул Бараката и збирка легенди везаних за доба египатских фараона : Књига о скривеним бисерима, О чудима и др.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite web |url= http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=50359303&fmt=11&lani=sc |title= Мала енциклопедија Просвета |edition=4. |location= Београд |publisher= Просвета |date= 1986 }}
* {{cite web |url= http://www.suscopts.org/deacons/coptic/coptic_alphabet.pdf |title= The Coptic Alphabet }}
* {{Cite book|ref= harv|last=Allen|first=James P.|title=Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs|url=https://books.google.com/books?id=lF78Max-h8MC&pg=PA2|date = 15. 04. 2010.|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-139-48635-4|pages=2}}
* [[Wolfgang Kosack]]: ''Lehrbuch des Koptischen.Teil I:Koptische Grammatik.Teil II:Koptische Lesestücke'', Graz 1974.
* [[Wolfgang Kosack]]: ''Der koptische Heiligenkalender. Deutsch - Koptisch - Arabisch nach den besten Quellen neu bearbeitet und vollständig herausgegeben mit Index Sanctorum koptischer Heiliger, Index der Namen auf Koptisch, Koptische Patriarchenliste, Geografische Liste''. Christoph Brunner, Berlin 2012. ISBN 978-3-9524018-4-2.
Линија 21 ⟶ 66:
* [[Wolfgang Kosack]]: ''Koptisches Handlexikon des Bohairischen.'' Koptisch - Deutsch - Arabisch. Verlag Christoph Brunner, Basel 2013. ISBN 978-3-9524018-9-7.
* Westendorf, Wolfhart. 1965/1977. ''Koptisches Handwörterbuch''. Heidelberg: Carl Winter.
{{refend}}
 
▲== Спољашње везе ==
▲{{Commonscat|Coptic language}}
▲* [http://www.ethnologue.com/14/show_language.asp?code=COP Ethnologue (14th)]
▲* [http://www.ethnologue.com/15/show_language.asp?code=cop Ethnologue (15th)]
▲* [http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=cop Ethnologue (16th)]
 
[[Категорија:Египат]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Коптски_језик”