Иван Стево Крајачић — разлика између измена

| датум_смрти = {{Датум смрти|1986|9|10|1906|8|29}}

| место_смрти =[[Загреб]], {{застава|СР Хрватска}}

|професија=политичар

|КПЈ=[[1931]].

{{!}}}

}}

'''Иван Крајачић – Стево''' ([[Пољане]], код [[Нова Градишка|Нове Градишке]], [[29. август]] [[1906]] — [[Загреб]], [[10. септембар]] [[1986]]), учесник [[Југословени у Шпанском грађанском рату|Шпанског грађанског рата]] и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]]. У периоду од [[1963]]. до [[1967]]. године обављао је функцију [[Хрватски сабор|председника Сабора Народне Републике Хрватске]].

 

Године [[1931]]. примљен је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Почетком [[1933]]. године је ухапшен, али је због недостатка доказа пуштен после двадесет дана. Због доброг држања пред полицијом, одмах после изласка из затвора примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије југославије]] (КПЈ). Тада је добио илегално име '''Стево''', које му је остало надимак до краја живота. Године [[1934]]. постао је члан Месног комитета КПЈ за Загреб, а [[1935]]. члан Покрајинског комитета КПЈ за Хрватску.

 

Због великих партијских провала, у [[Хрватска|Хрватској]], [[1936]]. године Стево је, по одлуци ПК КПЈ за Хрватску, био одређен да иде на школовање у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Али због избијања [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], Стево уместо у СССР одлази у [[Шпанија|Шпанију]]. Као борац батаљона „[[Василиј Чапајев|Чапајев]]“, Тринаесте интернационалне бригаде, рањен је у бици код Теруела, крајем 1936. године. Има је чин капетана Шпанске републиканске армије. Заједно са Стевом, у Шпанији се борио и његов рођени брат [[Маријан Крајачић|Маријан]], који је 1941. године убијен у [[Логор Стара Градишка|концентрационом логору]] у [[Стара Градишка|Старој Градишки]].

 

После слома шпанске републике, [[1939]]. године, Стево је са осталим [[југословени у Шпанском грађанском рату|југословенским добровољцима]], нашао у француским логорима. У логору је остао око месец дана, када, по партијској директиви, с туђим пасошем напушта логор и илегално дошао у [[Југославија|Југославију]]. По доласку у [[Загреб]], Стево се поново запослио у радионици Југословенских државних железница и изабран је у чланство [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]].

 

[[Априлски рат|Окупација Краљевине Југославије]] и проглашење [[усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], априла 1941. године, затекли су га у [[Загреб]]у. Јула [[1941]]. године одлази у [[Земун]], где организује [[Диверзантске акције у Народноослободилачком рату|диверзантске акције]], али се по наређењу ЦК КПХ, враћа се у [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупирани Загреб]].

 

Био је члан АВНОЈ, на [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом]], и члан [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]]. На Другом заседању ЗАВНОХ-а изабран је у Председништво, а у јесен 1942. године постао је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]].

 

После оснивања [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]], [[1944]]. године, постављен је за начелника, а на тој дужности налазио се и после рата, до марта [[1946]]. када је, у чину [[генерал-пуковник]]а пребачен у резерву и постављен за министра унутрашњих послова у Влади [[Социјалистичка Република Хрватска|Народне Републике Хрватске]]. На тој дужности налазио се до [[1953]]. године, од 1953. до [[1963]]. био је председник Извршног већа [[Хрватски сабор|Сабора НР Хрватске]] и члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], и председник [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца НОР-а Хрватске]] од [[1959]]. до [[1961]]. године.

 

Умро је [[10. септембар|10. септембра]] [[1986]]. године у [[Загреб]]у и сахрањен је на гробљу [[Мирогој]].

 

Године [[1980]], додељена му је титула почасног грађанина града Загреба.<ref>[http://www.zagreb.hr/default.aspx?id=1390 1945. - 1990. (SFR Jugoslavija)], Počasni građanin Grada Zagreba</ref>