|
| мајка =
| супружник =
| деца = [[Теудерих]]
}}
'''Хилдерик III''' (око 717. - око 753.) је био [[Франачка|франачки]] краљ од 743. до 751. године. Последњи је франачки краљ из [[Меровинзи|династије Меровинга]]<ref>Claudio Rendina & Paul McCusker, The Popes: Histories and Secrets, (New York : 2002), pg. 145.</ref>.
== Биографија ==
Након владавине [[Дагоберт I|Дагоберта I]] (629-634), снага меровиншких краљева постепено опада, у корист франачких [[мајордом|мајордома]]а. Мајордом [[Аустразија|Аустразије]] и мајордом [[Неустрија|Неустрије]], [[Карло Мартел]], успео је да 718. године постане најмоћнији човек у Франачкој. Након смрти краља [[Теудерик IV|Теудерика IV]], франачки престо остао је упражњен. Карло Мартел је постао де факто краљ Франачке. Након смрти Карла Мартела (741), [[Карломан (мајордом)|Карломан]] и [[Пипин Мали]], његови синови, постали су франачки мајордоми. Они су се на почетку владавине морали суочити са побуном њиховог млађег брата [[Грифо|Грифоа]]а и зета, баварског војводе [[Одило Баварски|Одилоа]]. Ови устанци утицали су на Пипина Малог да после шест година доведе Меровинга на престо и тиме да легитимитет својој власти. Тако је Хилдерик дошао на власт. Његови родитељи нису познати. Могуће да је био син [[Хилдерик II|Хилдерика II]] или Теудерика<ref>Barbara H. Rosenwein, A Short History of the Middle Ages, (University of Toronto : 2009), pg. 84.</ref>. Након Карломанове абдикације у корист свога брата, Пипин је решио да преузме краљевску титулу. Послао је писмо [[Папа Захарије|папи Захарију]] са питањем да ли краљевску круну треба понети припадник владарске породице или онај који стварно врши власт. Добио је жељени одговор. Почетком марта 751. године папа Захарије је свргнуо Хилдерика. Хилдерик је приморан да се замонаши. Његова дуга коса, симбол династије и краљевих права, одсечена је чиме је, симболично, Хилдерик изгубио све краљевске прерогативе<ref>Charles Knight, The English Cyclopaedia: Volume IV, (London : 1867); pg. 733.</ref>. Заједно са својим сином Теудериком, Хилдерик је смештен у манастир Сен Бертин. Хилдерик је убрзо и умро; неки извори као годину његове смрти наводе 753, док други наводе 758. годину. Под [[Каролинзи|Каролинзима]]ма, Хилдерику је приписан надимак "Лажни краљ" (rex falsus).
== Референце ==
{{reflist}}
== Извори ==
* Junghans, W. ''Die Geschichte der fränkischen Konige Childerich und Clodovech''. [[Göttingen]], 1857.
* Chiflet, J. J, ''Anastasis Childerici I Francorum regis''. [[Antwerp]], 1655.
* Cochet, J. B. D. ''Le Tombeau de Childeric I, roi des Francs''. [[Paris]], 1859.
* Lavisse, E. ''Histoire de France'', Vol. II. [[Paris]], 1903.
* Wallace-Hadrill, J. M. ''The Fourth Book of the [[Фредегарова хроника|Chronicle of Fredegar]] with its Continuations''. Greenwood Press: [[Connecticut]], 1960.
* Wallace-Hadrill, J. M. ''The Long-Haired Kings''. [[London]], 1962.
* [http://www.fictionbook.ru/author/unknown/annales_regni_francorum/unknown_annales_regni_francorum.html Einhard. ''Annales Regni Francorum''.]
{{s-start}}
|
