Лагос — разлика између измена

| назив = Лагос

| изворни_назив = ''-{Lagos}-'', -{''Eko akete''}-, -{''Lasgidi''}-<ref>{{cite news|url=http://premiumtimesng.com/sports/5817-18th-national-sports-festival-lagos-unveils-logo-mascot-and-website.html|title=18th National Sports Festival: Lagos unveils Logo, mascot and website|date=18 June 2012|work=[[Premium Times]]|accessdate=2 October 2012|location=Abuja, Nigeria}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.thisdaylive.com/articles/eko-2012-building-branding-through-sports/122890/|title=Eko 2012: Building Branding through Sports, Articles|date=22 August 2012|work=[[ThisDay]]|accessdate=2 October 2012|location=Lagos, Nigeria}}</ref>

| становништво = 16.060.303<ref name="LASG">{{cite web | url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | title=Population-Lagos State | publisher=[[Lagos State Government]] | accessdate=21 February 2016 | archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | archive-date=18 October 2015}}</ref>

| извор_становништво = <ref name="metrolagospop"/><ref>{{cite web | url=http://www.citypopulation.de/php/nigeria-admin.php?adm1id=NGA025 | title=Lagos (State, Nigeria) | publisher=population.de | accessdate=25 July 2016}}</ref><ref name=Demographia>{{citeCite book|author1=Demographia|title=Demographia World Urban Areas|date=January 2015|edition=11th|url=http://www.demographia.com/db-worldua.pdf|accessdate=2 March 2015}}</ref>

| позивни_број = [[Телефонски бројеви у Нигерији|010]]<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=fwuQ71ZbaOcC&pg=PA87&redir_esc=y|title= Bradt Travel Guides|edition=3rd|publisher=Paperback|isbn=978-1-8416-2397-9|authorlast=Lizzie Williams|pagefirst=87Lizzie|accessdate=July 26, 2014|pages=87}}</ref>

| веб-страна = [http://www.lagosstate.gov.ng/ www.lagosstate.gov.ng]

| градоначелник =

| странка =

'''Лагос''' {{IPAc-en|ˈ|l|eɪ|ɡ|ɒ|s}}<ref>{{cite web | url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/lagos | title=Lagos | publisher=Oxford Dictionary | accessdate=28 November 2015}}</ref> (-{Èkó}-) [[град]] је у [[Нигерија|Нигеријској]] [[Државе Нигерије|држави]] [[Лагос (држава)|Лагос]]. Град, са суседним агломерацијама, је [[Списак Нигеријски градова по популацији|највећи у Нигерији]], као и један од највећих на [[Африка|Афричком континену]]. Он је један од најбрже растућих градова на свету,<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=tk5TP7bsXnkC&pg=PA202&dq=|title=African Cities Driving the NEPAD Initiative|publisher=UN-HABITAT|year=2006|isbn= 9789211318159|pagepages=202}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=sMnj88kYVmcC&pg=PT60&dq=|title=Key Concepts in Creative Industries|pagelast1=47Hartley|author1first1=John Hartley|author2=Jason Potts|author3last3=Terry Flew|first3=Terry|author4= Stuart Cunningham|author5last5= Michael Keane|first5=Michael|author6= John Banks|publisher= SAGE|year=2012|isbn=978-1-446-2028-90|pages=47}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=wQJb1QpZz_4C&pg=PA118&dq=|title=Cultures and Globalization: Cities, Cultural Policy and Governance|page=118|author1=Helmut K Anheier|author2=Yudhishthir Raj Isar|publisher=SAGE|year=2012|isbn=9781446258507|pages=118}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=oy-de29AtvYC&pg=PA163&dq=|title=Hidden Innovation: Policy, Industry and the Creative Sector (Creative Economy and Innovation Culture Se Series) |authorlast=Stuart Cunningham|first=Stuart|publisher=Univ. of Queensland Press|page=163|year=2013|isbn= 978-0-702-2509-89|pages=163}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=rQ_ZLuqZT54C&pg=PA71&dq=|title=Cities and Nature|page=71|publisher=Routledge Critical Introductions to Urbanism and the City|author1=Lisa Benton-Short|author2=John Rennie Short|year=2013|isbn=9781134252749|pages=71}}</ref><ref name=afropolis>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=9lcn62brtGQC&pg=PA18&dq=|title=Afropolis: City Media Art|author1last1=Kerstin Pinther|first1=Kerstin|author2=Larissa Förster|author3last3=Christian Hanussek|first3=Christian|publisher=Jacana Media|year=2012|page=18|isbn=978-1-431-4032-57|pages=18}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=8JPIAwAAQBAJ&pg=PA66&dq=|title=The Land/Ocean Interactions in the Coastal Zone of West and Central Africa Estuaries of the World|author1last1=Salif Diop|first1=Salif|author2= Jean-Paul Barusseau|pagelast3=66Descamps|author3first3=Cyr Descamps|publisher=Springer|year=2014|isbn=978-3-319-0638-81|pages=66}}</ref> а исто тако представља једну од најмногољуднијих [[Агломерација |урбанних агломерација]].<ref>{{cite web | url=https://www.nytimes.com/2014/01/08/opinion/what-makes-lagos-a-model-city.html?_r=0 | title=What Makes Lagos a Model City | publisher=New York Times | dateyear=7 January 2014 | accessdate=16 March 2015}}</ref><ref name="John Campbell">{{cite news |url= https://www.theatlantic.com/international/archive/2012/07/this-is-africas-new-biggest-city-lagos-nigeria-population-25-million/259611/ |title=This Is Africa's New Biggest City: Lagos, Nigeria, Population 21 Million |authorlast=John Campbell |first=John|date=10 July 2012 |work=The Atlantic |location =Washington DC |accessdate=23 September 2012}}</ref> Лагос је један од значајнијих [[финансијски центар |финансијских центара]] у Африци; овај [[мегаград]] има највиши ГДП,<ref name="metropolitan Lagos"/> и исто тако је домаћин једне од [[Апапа |највећих и напрометнијих лука]] на континенту.<ref>{{cite web | url=http://businesstech.co.za/news/general/81995/africas-biggest-shipping-ports/ | title=Africa's biggest shipping ports | publisher=Businesstech | date=8 March 2015 | accessdate=26 October 2015}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=E-VwMKQlGjIC&q=|title=Africa, Volume 1 of Cities of the world : a compilation of current information on cultural, geographical, and political conditions in the countries and cities of six continents, based on the Department of State's "post reports"|author1last1=Brian Rajewski,|first1=Brian|publisher=Gale Research International, Limited,|year=1998|isbn=9780810376922}}</ref><ref name=global>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Lzt7BgAAQBAJ&pg=PA315&dq=|page=315|title=Global Gentrifications: Uneven Development and Displacement|author1last1=Loretta Lees|first1=Loretta|author2=Hyun Bang Shin|author3=Ernesto López Morales|publisher=Policy Press|year=2015|isbn=978-1-447-3134-89|pages=315}}</ref>

Лагос је у почетку настао као [[Лука |лучки град]] који се развио на групи острва, која су спојена у данашње области са локалном управом ([[List of Lagos State local government areas by population|ЛГА]]) [[острво Лагос]], [[Ети-Оса]], [[Амуво-Одофин]] и [[Апапа]]; острва су раздвојена [[Естуар|воденим токовима]], који су део југозападног дела [[Лагошка лагуна |Лагошке лагуне]]. Она су заштићена од Атланског океана [[баријерно острво |баријерним острвима]] и дугим [[Коса (релеф) |пешчаним косинама]] као што је [[Bar Beach, Lagos|Бар плажа]], које се протежу и до {{convert|100|km|sigfig=1|abbr=on}} источно и западно од ушћа. Услед брзе урбанизације, град се проширио западно од лагуне те обухвата данашње области [[Лагос Мејнленд]], [[Ајероми-Ифелодун]] и [[Сурулере]]. То је довело до класификације Лагоса у две главне класе - [[Lagos#Острво|Острво]], која је била иницијални град Лагос, пре експанзије у област познату као [[Лагос#Мејнленд|Мејнленд]].<ref name="Lagos Case Study">{{cite web | url=http://water.tkk.fi/wr/tutkimus/glob/publications/Haapala/pdf-files/CASE%20STUDY%20OF%20LAGOS.pdf | title=CASE STUDY OF LAGOS | accessdate=27 November 2015}}</ref> Овом градском облашћу је директно управљала федерална влада путем ''Лагпшког градског већа'', до креирања [[Лагос (држава) |Лагошке државе]] 1967. године. Након тога је дошло до поделе града Лагос у садашњих седам [[List of Lagos State local government areas by population|локалних управних области]] (ЛГА), и додавања других градова (који сад сачињавају 13 ЛГА) из ондашњег [[Западни регион, Нигерија|Западног региона]], чиме је формирана држава.<ref name="Lagos State Information"/>

Лагос, је престоница Нигерије од времена његове амалгамације 1914, и постао је престоница [[Лагос (држава) |државе Лагос]] након њеног формирања. Међутим, главни град државе је касније премештен у [[Икеџа |Икеџу]] 1976. године, док је федерални главни град премештен у [[Абуџа |Абуџу]] in 1991. Независно од тога Лагас је још увек значајан град. У данашње време се такође назива „метрополитанским Лагосом”, и званично је познат као „Лагошка метрополитанска област”<ref>{{cite web | url=https://ng.boell.org/2014/07/29/flood-free-lagos-regional-imperative | title=A Flood-Free Lagos: The Regional Imperative | accessdate=27 November 2015}}</ref><ref>{{cite web | url=http://online.liverpooluniversitypress.co.uk/doi/abs/10.3828/lhr.61.1.49 | title=The Travails of Migrant and Wage Labour in the Lagos Metropolitan Area in the Inter-War Years | publisher=Liverpool University Press | accessdate=27 November 2015 | author=Olukoju, Ayodeji}}</ref><ref>{{cite web | url=http://www.nzdl.org/gsdlmod?e=d-00000-00---off-0hdl--00-0----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-en-50---20-about---00-0-1-00-0--4----0-0-11-10-0utfZz-8-00&a=d&cl=CL1.12&d=HASH2fc4be0b5391fe0cf5027a.5.fc | title=Lagos Metropolitan Area: Scope and scale of the shelter problem | accessdate=27 November 2015}}</ref> која је [[Агломерација |урбана агломерација]] или [[конурбација]].<ref>{{cite web | url=http://goarticles.com/article/Lagos-is-wonderful-and-charming-conurbation-of-Nigeria-to-visit/6185807/ | title=Lagos is wonderful and charming conurbation of Nigeria to visit | publisher=Go Articles | date=6 March 2012 | accessdate=27 November 2015 | author=Caprio, Charles}}</ref> Она се састоји од 16 ЛГА јединица, укључујући [[Икеџа |Икеџу]], главни град државе Лагос.<ref name="metropolitan Lagos"/><ref>{{cite web | url=http://www.nigeriacongress.org/FGN/administrative/statedetails.asp?state=lagos | title=Administrative Levels - Lagos State | publisher=Nigeria Congress | accessdate=27 November 2015}}</ref> Ова конурбација сачињава око 37% копнене површине државе Лагос, мада на њој обитава око 85% популације државе.<ref name="metropolitan Lagos"/><ref name="Lagos State Information">{{cite web | url=http://www.nigerianstat.gov.ng/information/details/Lagos | title=Lagos State Information | publisher=National Bureau of Statistics | accessdate=25 October 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |title=Population - Lagos State |publisher=[[Lagos State Government]] |accessdate=27 November 2015 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate=18 October 2015 |df= }}</ref>

Тачан број становника метрополитанског Лагоса је споран; По федералном попису из 2006, конурбација је имала око 8 милиона људи.<ref name=Metropolitan_Lagos_population >{{cite web|url=http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf |title=2006 Population Census |date=May 2007 |publisher=[[National Bureau of Statistics of Nigeria]] |accessdate=14 September 2010 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110626113456/http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf |archivedate=26 June 2011 |df= }}</ref> међутим, ту цифру је оспорила влада државе Лагос, која је објавила своје сопствене податке о популацији, по којима метрополитанска област Лагоса има око 16 милиона становнка.{{refn|group=note|Метрополитански Лагос обухвата 16 од 20 области лагошке државе. Искључене области су: [[Бадагри]], [[Epe, Lagos State|Епе]], [[Ибеџу-Леки]] и [[Икороду]].<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Government">{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |title=Population-Lagos State |publisher=[[Lagos State Government]] |accessdate=21 February 2016 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate=18 October 2015 |df= }}</ref>}} Године 2015, незванични подаци о популацији ширег метрополитанског Лагоса, чиме су обухваћени, Лагос и његове околне области, неке од којих се пружају у [[Огун]], индицирају да има око 21 милиона становника.<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Information"/><ref>{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |publisher=Lagos State Government |title=Population |year=2011 |accessdate=3 November 2012 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate=18 October 2015 |df= }}</ref><ref name="The sustainable city">{{cite book | url=https://books.google.com.ng/books?id=wmk3mCrMDTQC&pg=PA160&lpg=PA160&dq=153,540+hectares&source=bl&ots=YvhP_gLLtJ&sig=pahpYsMVHv76v0sodUok-_mrPh4&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=153%2C540%20hectares&f=false | title=The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability | year=2012}}</ref>

Лагос има највише зграде у Нигерији. Архитектонски стилови у Лагосу су различити и крећу се од тропских, народних до колонијалних европских и ултрамодерних зграда или мешавине. Архитектура бразилског стила коју су донели Креоли евидентна је у зградама као што су Вотер хаус и Шита беј џамија, између осталих.<ref> {{cite book|url= https://books.google.com/?id=KbT5AQAAQBAJ&pg=PA118&dq=Lagos+european+brazilian+colonial+architecture#v=onepage&q=Lagos%20european%20brazilian%20colonial%20architecture&f=false|page=118|title=The Human Factor in Changing Africa|authorlast=Herskovits|first=Melville J. Herskovits|publisher=Routledge, 2013|isbn=978-1-136-5296-10|dateyear=2013-11-05|pages=118}}</ref><ref>{{cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/1987-09-06/news/8703080006_1_brazilian-nigeria-calabar|title=Brazilian Houses In Nigeria Are A Legacy Of Thousands Of Freed Slaves|location=New York|publisher=Chicago Tribune|authorlast=James Brook|first=James|date=September 6, 1987|accessdate=May 30, 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=https://life.guardian.ng/2016/10/five-architectural-wonders-of-lagos/|title=Five Architectural Wonders of Lagos|website=The Guardian|accessdate=May 30, 2017}}</ref> Небодери и већина високих зграда су првенствено концентрисани на острвима.<ref>{{cite news|url=https://guardian.ng/art/open-house-lagos-opens-a-new-vista-in-lagos-architecture/|authorlast=Tonye Bakare|first=Tonye|date=May 15, 2016|accessdate=August 27, 2017| title=Open House Lagos opens a new vista in Lagos architecture|publisher=The Guardian}}</ref> Задњих година, влада државе Лагос је реновирала постојеће паркове и зелене површине, са дугорочним планом за даље проширење. Многе зграде доброг квалитета постоје у граду.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=EhjXqHlEg8EC&q=independence+high+rise+lagos&dq=independence+high+rise+lagos|title=Geography, Update: Realms, Regions, and Concepts|author=Harm de Blij|author2last2=Muller|first2= Peter O. Muller|publisher=Wiley, 1998|isbn=9780471291121|page=349|dateyear=1998-03-24|pages=349}}</ref><ref>{{cite thesis|url=https://www.jstor.org/stable/25473387|title=The Politics of Architecture and Urbanism in Postcolonial Lagos, 1960-1986|authorlast=Daniel Immerwahr|first=Daniel|journal=Journal of African Cultural Studies|volume=19| number=2|archivedate=December 1, 2007|page=165-186|publisher= Taylor & Francis, Ltd.|archiveurl=http://www.jstor.org/stable/25473387|pages=165-186}}</ref><ref>{{cite web |website=Google Arts and culture (The Centenary Project)|url=https://www.google.com/culturalinstitute/beta/exhibit/colonial-footprints-lagos-then-and-now/ARivCwds|title=A cursory look at the colonial roots of Lagos, Nigeria|date= March 1, 2014|accessdate=May 30, 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cityscape.org/the-rise-of-future-cities-in-sub-saharan-africa/|website=Cityscape|accessdate=May 30, 2017|title=THE RISE OF FUTURE CITIES IN SUB-SAHARAN AFRICA}}</ref><ref>{{cite news|url=http://independent.ng/rising-residential-towers-in-lagos-changing-the-megacity-skyline/|title=Rising Residential Towers In Lagos: Changing The Megacity Skyline|author= Akin George - November 29, 2016|publisher=Independent|accessdate=May 30, 2017}}</ref>

Лагос има [[Тропска саванска клима |тропско саванску климу]] (-{''Aw''}-) према [[Кепенова класификација климата |Кепеновој класификацији клима]], пошто постоји знатна разлика у количини преципитације између влажне и суве сезоне. Влажна сезона почиње у априлу и завршава се у октобру, док сува сезона почиње у новембру и завршава се у марту. Највлажнији месец је јун са тоталном преципитацијом од {{convert|315.5|mm}}, док је најсувљи месец јануар са тоталном преципитацијом од {{convert|13.2|mm}}.

| source 1 = -{''[[Deutscher Wetterdienst]]''}- (влажност, 1952–1967),<ref>{{cite web

* {{flagicon|САД}} [[Гери]], Индијана, Сједињене Државе, од 1991<ref name=SC/><ref>{{cite news |url=https://www.newspapers.com/newspage/19703233/ |date=November 25, 1991 |title=The Kokomo Tribune from Kokomo, Indiana · Page 21 |journal=The Kokomo Tribune |location=Kokomo, Indiana |page=21 |format=PDF |accessdate=2015-03-28 |via=Newspapers.com (Lindon, UT, USA)|pages=21}}</ref>

* {{flagicon|САД}} [[Атланта]], Џорџија, Сједињене Државе, од 1974<ref name=SC/>

{{Reflistreflist|group=note}}

{{Reflistreflist|30em}}