Музеј Вука и Доситеја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 25:
|адреса = Господар Јевремова 21
}}
'''Музеј Вука и Доситеја''' је меморијални музеј, посвећен двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете [[Доситеј Обрадовић|Доситеју Обрадовићу]] и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Стефановићу Караџић]]<nowiki/>у.<ref>
Старија и богатија је Вукова збирка. Оформљена је још крајем 19. века, када је Вукова кћерка, [[Мина Караџић|Мина Караџић-Вукоманови]]<nowiki/>ћ, поклонила његову заоставштину [[Краљевина Србија|Краљевини Србиј]]<nowiki/>и. Ова збирка је била прва од збирки [[Народни музеј (Београд)|Народног музеј]]<nowiki/>а чији је стручни каталог у целини штампан, Опис ствари Вука Стефановића Караџића, објављен је 1900. године, након што је [[Михаило Валтровић|Михајло Валтрови]]<nowiki/>ћ стручно обрадио материјал који је предат Народном музеју. Вукова оставштина излагана је у Народном музеју у оквиру Вукове спомен-собе и касније у оквиру Историјског одељења музеја. Део Вукове заоставштине, посебно намештај, нестао је или уништен 1915. године када је приликом аустријског бомбардовања Београда погођена и зграда Народног музеја, као и у време окупације. У збирци се данас чувају личне и породичне предмети Вука Караџића, портрети и уметничка заоставштина, прва издања његових књига и бројна архивска грађа.
За разлику од Вукове заоставштине, личних предмета [[Доситеј Обрадовић|Доситеја
Народном музеју Музеј Вука и Доситеја придружен је поново 1979. године. Поред богате изложбене делатности, у музеју се обавља и делатност научно-истраживачког карактера, која се односи на Доситеја и Вука као и на период у којем су живели и стварали. Од 1958. музеј издаје и свој годишњак, Ковчежић, у коме се објављује грађа и научни прилози који су резултат научно-истраживачког рада у музеју.
Ред 42:
== Збирка Музеја Вука и Доситеја ==
Збирка Музеја Вука и Доситеја <ref>
Вукова збирка је оформљена још крајем 19. века, када је Вукова кћерка, Мина Караџић-Вукомановић, поклонила његову заоставштину Краљевини Србији. Ова збирка је била прва од збирки Народног музеја чији је стручни каталог у целини штампан, Опис ствари Вука Стефановића Караџића, објављен је 1900. године, након што је Михајло Валтровић стручно обрадио материјал који је предат Народном музеју. Вукова оставштина излагана је у Народном музеју у оквиру Вукове спомен-собе и касније у оквиру Историјског одељења музеја. Део Вукове заоставштине, посебно намештај, нестао је или уништен 1915. године када је приликом аустријског бомбардовања Београда погођена и зграда Народног музеја, као и у време окупације. У збирци се данас чувају личне и породичне предмети Вука Караџића, портрети и уметничка заоставштина, прва издања његових књига и бројна архивска грађа.
| |||