Свен II Дански — разлика између измена

Харалд се није желео одрећи Данске. Између њега и Свена вођен је дуг рат. Хедеби је опљачкан 1050. године, а Харалд је такође похарао и Орхус<ref name="automatski generisano3" />. Свен је те године готово заробио Харалда који је неопрезно напао Јиланд. Харалд је наредио да се са бродова баци сва роба мислећи да ће тиме Данце одвратити од гоњења. Међутим, Свен је наредио својим људима да гоне Харалда. Харалд је потом побацао заробљенике са палубе и тако приморао Свена да се заустави како би их спасио. Године 1062. Свен је замало изгубио живот у [[битка код Ниса|бици код Ниса]]. Харалд је позвао Свена на одлучујућу битку на пролеће 1062. године<ref>[http://omacl.org/Heimskringla/hardrade2.html. стр. 61.]</ref>. Свен се није појавио у договорено време те је Харалд отпустио део флоте. Када се Свен напокон појавио, Харалдова флота бројала је 150 бродова, а његова је била дупло бројнија<ref>[http://omacl.org/Heimskringla/hardrade2.html. стр. 63.]</ref>. Битка је ипак завршена норвешком победом. Свен се једва спасао бегом у кућу неког сељака. Харалд се одрекао претензија на Данску 1064. године, а Свен је за узврат прихватио његову титулу норвешког краља<ref name="automatski generisano1" /><ref name="automatski generisano2" />.

Свен је покушао да консолидује власт склапајући чврсте везе са црквом и папама. Његов најстарији син, [[Кнут Магнус]], требало је да буде крунисан за данског краља од стране папе<ref name="automatski generisano1" />. Међутим, умро је на путу за Рим. Безуспешно је покушао да издејствује од папе канонизацију Харалда Плавозубог, првог хришћанског краља Данске. Подржавао је [[Хајнрих III, цар Светог римског царства|Хенрија III]], цара Светог римског царства, у рату са [[Балдуин I, Фландријскимаркгроф Фландрије|Балдуином I од Фландрије]] 1049. године<ref name="automatski generisano3" />.