Регион Мурсија — разлика између измена

| име_генитив = провинцијеРегиона Мурсије

'''Регион Мурсија''' ({{јез-ес| Región de Murcia}}) је једнопровинцијска [[Аутономне покрајинезаједнице Шпаније|аутономна покрајиназаједница]] у [[Шпанија|Шпанији]]. Налази се на југоистоку [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]] на обали Медитерана између регија [[Андалузија|Андалузије]] и [[Валенсијанска Покрајина|Валенсије]]. Град [[Мурсија]] је главни град покрајине. Заузима површину од 11.313 -{km²²}- и има 1,3 милиона становника, од којих једна трећина живи у главном граду.

Због топле климе Мурсија представља регион погодан за пољопривреду. У Мурсији се производи јако много воћа, поврћа и цвећа, које се извози у остали део Шпаније и у Европу. Позната је и по одличним винаријама и по производњи маслиновог уља. Постоји мала количина падавина и велика потражња за водом и у пољопривреди и у туризму. Снабдевање водом се врши из реке Сегуре, која се сматра најзагађенијом водом у Европи. Каналима се добија вода и из удаљене реке Тахо.

Картахену је основао [[Хасдрубал]] око [[230. п. н. е.]] и назвао је Карт Хадашт (на пунском „Нови град"). За картагињанске трговце планинска територија је била само иберијско залеђе њиховога царства, које се протезало дуж обала мора. Хасдрубал је вештом дипломатијом проширио територије. [[Ханибал]] је добијао [[сребро]] из тадашњих рудника, што је било од велике важности за вођење рата против Рима, тј. за [[Други пунски рат]]. Доласком [[Публије Корнелије Сципион Африканац|Сципиона Африканца]] у [[Хиспанија|Хиспанију]] [[210. п. н. е.]] дошло је до великога преокрета. Вештом дипломатијом Сципион је придобио локална племена, па су Римљани уз помоћ локалнихмесних племена побеђивали у Хиспанији. Коначно су [[209. п. н. е.]] освојили [[Картахена|Картахену]] и назвали су је Картаго Нова ({{јез-лат|Carthago Nova}}). Римска Мурсија је била део провинције Хиспаниа Картагиниенсис ({{јез-лат|Carthaginiensis}}). [[Вандали]] су [[425]]. опљачкали делове Мурсије. [[Визиготи]] су [[624]]. освојили подручје.

Регија је смештена на крајњем истоку [[Бетијски кордиљери|Бетијских кордиљера]]. Око 27% територија регије је планинско подручје, 38% су планинске завале, а 35% су равнице и брежуљци. Клима је медитеранска са сухим зимама (око 11&{{nbsp;}}°C је просечна темапаратура у јануару) и врућим летима. Просечна годишња темпаратура је 18&{{nbsp;}}°C. Има између 300 и 350 -{mm}- падавина годишње. Током године између 120 и 150 дана са потпоуно ведрим небом. Највише кише има у априлу и октобру. Обзиром на удаљеност од мора постоје темапаратурне разлике између обалних подручја и унутрашњости, а посебно зими. Град [[Мурсија|Мурција]] држи рекорд по највишој темпаратури у Шпанији у 20. веку. Тако је 4. јула 1994. измерено 47,2&{{nbsp;}}°C.

* {{es}} [http://www.laopiniondemurcia.es/ La Opinión] -— local newspaper

* {{es}} [http://www.laverdad.es/ La Verdad] -— local newspaper

* [http://www.um.es/english/ University of Murcia] -— public university

* {{es}} [http://www.upct.es/ Universidad Politécnica de Cartagena] -— public university

* {{es}} [http://www.ucam.edu/ Universidad Católica San Antonio] -— private university

* {{es}} [http://www.murcianicos.com/ ''Murcianicos.com''] -— resource directory