Палма де Маљорка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м сређивање
Ред 21:
| градоначелник = Аина Калво
}}
'''Палма''' ({{јез-шп|Palma}}) је највећи [[град]] и [[лука]] на острву [[Мајорка]] и [[главни град]] једнпровинцијалнеједнпокрајиналне [[Аутономне покрајинезаједнице Шпаније|аутономне покрајинезаједнице]] [[Балеарска острва]] у [[Шпанија|Шпанији]]. Налази се на јужној обали острва. По попису из 2005. град има 375.048 становника, а са широм околицом има 474.035 становника. Готово пола становништва острва Мајорке живи у Палми. Архипелаг Кабрера се сматра делом града, иако је раздвојен морем.
 
== Историја ==
=== Римски период ===
Палму (-{Palmaria}-) су основали [[Антички Рим|Римљани]] као војни логор на остацима насеља [[мегалити|мегалитске]] Талаиотске културе.
 
Након римскога освајања Мајорка је до [[123. п. н. е.]] била лабаво везана за провинцију [[Тараконенсис]]. Римљани су основали два града Палмарију на југу острва и Полентију на североистоку на месту феничкога насеља. Док је Полентија била лука за римске градове на северозападном Медитерану, Палмарија је била лука за [[Античка Картагина|Картагину]] и [[Хиспанија|Хиспанију]]. [[Вандали]] су неколико пута пљачкали Палмарију.
Ред 33:
 
=== Муслимански период и калифат ===
Од [[707]]. до [[1229]]. Палма де Мајорка је била под исламском влашћу. [[Маври|Мавари]] су почели долазити већ током 6. века. За то време становништво је развијало економију базирану на пиратским нападима и на самодовољности. Када се Византија повлачила доминантан група је то искористила и наметнула се остатку становништва. Муслиманска флота под командом Абд Алах ибн Мусе се 707. зауставила на острву Мајорка и наговорили су доминантне групе у граду да прихвате мировни уговор, по коме ће плаћати Маварима порез, а задржати ће заузврат све економске, политичке, социјалне и верске структуре као до тада.
 
Дакле град је био насељен хришћанима, који су признавали власт калифа од Дамаска, а заузврат су уживали пуну аутономију. Мајорка је представљала енклаву између муслиманског и хришћанскога света, па је била привлачно место за [[гусари|пирате]] и извођење пиратских напада. За већину становништва пљачкање бродова (и муслиманских и хришћанских) који пролазе кроз воде острва био је најважнији извор богатства током 150 година. Касније су пиратски напади толико разљутили Ал-Андалузију да су довели до освете и поморскога напада.
Ред 44:
[[Датотека:Palma_de_Mallorca_Bellver.jpg|мини|десно|300п|Тврђава Белвер на северу града]]
 
Иако је постаојала централизација под [[Омејади|Омејидима]] није се могла успоставити хармонија различитих етничких група, тако да су и дање постојали етнички сукоби. Током 11. века знатно је опала контрола у калифату. ПровинцијеПокрајине су се ослобађале централне кордобске власти и постајале су таифе, тј ефективне суверене државе под оним гувернерима, које је именовао последљи омејидски калиф. Таифе се могу груписати у неколико широких категорија, а биле су арапскога, берберскога или словенскога порекла. Палма је била део словенске таифе, Денија таифе. Оснивач таифе је био Мухјахид ибн Јусуф ибн Али. Палма је постала главна лука за нападе на хришћанске бродове и обале. Одатле је лансиран напад на Сардинију од [[1016]]. до [[1017]], што је изазвало интервенцију ђеновешке и пизанске флоте. Денија таифа је трајала до [[1087]].
 
=== Балеарска таифа (1087—1115) и западни Медитеран ===