Зетско-рашки дијалекат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
spajanje |
||
Ред 1:
{{Јужнословенски језици}}
Зетско–рашким (Зетско–јужносанџачким) [[Дијалект|дијалектом]] говори се у већем делу, у источном делу [[Црна Гора|Црне Горе]] и делу југозападне [[Србија|Србије]] (историјској Рашкој) која је у доба турске владавине добила име [[Новопазарски санџак]]. Зетско–рашки дијалекат припада [[Староштокавски дијалекти|староштокавском]] [[Ијекавски изговор|ијекавском]] изговору, што значи да се стари глас јат замењује са –ије односно –је, у зависности од дужине [[Слог|слога]].
Већи градови у којима се говори су [[Подгорица]], [[Беране]], [[Бар (Црна Гора)|Бар]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Нови Пазар]] у [[Србија|Србији]].
== Простор на ком се дијалекат простире ==
[[Датотека:Dijalekti-Štokavskog-narečja.svg|мини|лево|Дијалектолошка карта штокавског наречја]]
'''Зетско-јужносанџачки дијалекат''' или '''Зетско-сјенички дијалекат''' је српски дијалекат који почиње од [[Пераст]]а и [[Улцињ]]а на југу и југозападу, те се простире све до границе са [[Албанија|Албанијом]]. Обухвата највећи део [[Црна Гора|Црне Горе]], као и делове [[Србија|Србије]] око [[Санџак]]а.
== Карактеристике дијалекта ==
Карактеристике овог дијалекта су следеће:
* Овај дијалекат је [[ијекавски изговор|ијекавски]], што значи да се стари глас [[ѣ (ћириличко)|јат]] у овом дијалекту заменио са -је, односно -ије, у зависности од дужине [[слога]].
* Акцентуација код овог дијалекта је старијег типа, па тако постоје само дугоузлазни и краткосилазни акценти. Они се могу јавити на сваком слогу у речи, па чак и на последњем што стандардни књижевни језик не дозвољава.
* Врши се јекавско јотовање, па су тако речи дјеца, дјевојка и пјесма у зетско-јужносанџачком дијалекту постали ђеца, ђевојка и пљесма, пошто су се ненепчани [[сугласник|сугласници]] спојили са непчаним полувокалом Ј.
* Што се тиче падежног система, не разликују се локатив уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања; нпр. ''Селим се у кућу'' и ''Живим у кућу''.
* [[Инфинитив]], за који је у стандардном књижевном језику уобичајено да се употребљава уз наставак -ти (певати, мислити, спавати), у овом дијалектом изговара се уз наставак -т (пјеват, мислит, спават).
* Иако у стандардном књижевном језику глаголски облици [[имперфекат]] и [[аорист]] нису више у живој употреби, они се још увек користе у овом дијалекту (нпр. ''Он иђаше код мене'').
* Јекавско [[јотовање]] обухвата већи број гласова (љето, његовати, али и ђевојка уместо дјевојка, ћерати уместо тјерати, вљера уместо вјера...);
* Мушка имена на о мењају се као [[именица]] мушког рода на [[консонант]] (Мишо, Миша, Мишуч Божо, Божа, Божу, а присвојни придеви гласе Мишов, Божов итд.);
* Облички су изједначени [[акузатив]], [[инструментал]] и [[локатив]] (лежи на плажу уместо лежи на плажи, купа се у Прчањ уместо купа се у Прчњу итд.);
* Јављају се посебни наставци у заменичкој и придевској промени (нашијем(а) уместо нашим, овијем(а) уместо овим, добријем(а) уместо добрим и сл.);
== Позната дела на зетско-јужносанџачком дијалекту ==
Многи познати писци, углавном из Црне Горе, писали су овим дијалектом. [[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]] је сва своја дела написао овим дијалектом, а нека од најпознатијих су [[Горски вијенац]] и [[Луча Микрокозма]].
== Примери ==
„Богатство је наше неђе друго,
Линија 49 ⟶ 58:
([[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]] – [[Горски вијенац]])
„Но ћу ја млоге ваљале и неваљале заслуге наше од заборава избавит и тебе оставит, које ће послужит ономе што бидне рођени син мојије другова, да може умножават оно што ће такви виђет да ваља за њега и његов народ и част.“
Линија 56 ⟶ 64:
== Познати писци ==
Многи познати писци, углавном из [[Црна Гора|Црне Горе]], писали су овим дијалектом. [[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]] је сва своја дела написао овим дијалектом, а најпознатије дело је [[Горски вијенац]], писали су и [[Стјепан Митров Љубиша]] и [[Марко Миљанов]]
== Извори ==
Линија 64 ⟶ 72:
[[Категорија:Српски језик]]
[[Категорија:Староштокавски дијалекти]]
[[Категорија:Црногорски језик]]
[[Категорија:Бошњачки језик]]
| |||