Радничка партија Конга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м сређивање
Ред 1:
{{Инфокутија политичка партија
{{Политичка партија 4
| име = Радничка партија Конга
| изворно_име = Parti congolais du travail
Ред 51:
 
== Политичка активност после 1990. године ==
Од [[1992]]. до [[1997]]. године, РПК је деловала у опозицији. У том је раздобљу напустила марксизам-лењинизам, те усвојила [[социјализам]] и неке одлике [[Неомарксизам|неомарксизма]]. Дени Сасу Нгесо и даље је остао утицајна личност у партији, те је поново дошао на чело државе након почетка [[Грађански рат у Републици Конго|грађанског рата]] [[1997]]. године.
 
Политички програм РПК више се не темељи толико на идеологији. Упркос томе, партија и даље има највећу подршку на северу земље, од камо је и долазио највећи део њеног чланства у периоду 1970-1990. године.
 
Нгесо је победио на председничким изборима марта [[2002]]. године, као кандидат коалиције РПК и Уједињених демократских снага, освојивши 89,4 % гласова. Радничка партија је на парламентарним изборима у мају 2002. године освојила 53 од 137 посланичких места у Националној скупштини Конга.
 
на Петом ванредном кон гресу РПК [[2006]]. године, Нгесо је поновно био изабран за секретара [[Централни комитет|Централног комитета]] партије.<ref name=Direction/><ref>Willy Mbossa, [http://www.brazzaville-adiac.com/index.php?action=depeche&dep_id=14234&oldaction=liste&regpay_id=0&them_id=0&cat_id=0&ss_cat_id=0&LISTE_FROM=0&select_month=12&select_year=2006 "Denis Sassou Nguesso reconduit à la tête du comité central du Parti congolais du travail"], ''Les Dépêches de Brazzaville'', 30 December 2006 {{fr icon}}.</ref> Конгрес је изабрао више од 500 чланова Централног комитета (до тада је обично било око 150 чланова ЦК). Исто тако је у [[Политбиро]] изабрано 60 чланова, док их је до тада обично било око 15.<ref name=Direction/>