Нанга Парбат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sredjivanje
м сређивање
Ред 7:
| планина =[[Хималаји]]
| кординате ={{Coord|35.2375|74.589167}}
| први успон =[[3. јул]] [[1953]].<br />{{ZDzas|AUT}} Херман Бул
| најлакша рута =Диамир (западна страна)
 
}}
Ред 15:
== Опис ==
=== Локација ===
Планина, чији се назив с језика [[Урду]] преводи као "Гола планина", нанга - од [[Санскрт|санскртскесанскрт]]ске речи ''нагна'' (नग्न), "гол",<ref>[http://webapps.uni-koeln.de/tamil/ Sanskrit, Tamil and Pahlavi Dictionaries]</ref> и парбат са санскртског ''парбата'' (पर्वत), "планина, стена", налази се на крајњем западу [[Хималаји|Хималаја]], као најзападнији врх изнад 8000 метара висине, јужно од реке [[Инд]] у пакистанским Северним подручјима. Око 150 километара североисточно налази се ланац [[Каракорум (планински венац)]] с другим највишим планинским врхом света [[К2]].
 
=== Рељеф ===
[[Датотека:Nanga parbat, fairy medow, Pak by gul791.jpg|thzmb|right|200px|Pogled sa Фери Мидовс ]]
Нанга Парбат карактерише изузетно вертикалан [[рељеф]] у свим смеровима. Јужна страна, зид ''Рупал'', сматра се највишом планинском литицом на свету, која се уздиже 4600 м над својим дном. На северу, нешто блажи обронку зида ''Ракиот'' успињу се 7000 м од реке [[Инд]] до врха у само 27 км водоравне удаљености, као један од 10 највећих успона уопште.<ref name=vispak>[http://www.visitpakistanonline.com/travelGuides/mountains/nangaParbat.htm visitpakistanonline.com/] - Nanga Parbat</ref>
Планина је постављена дуж дугачког гребена, који чини лук с удубљењем усмереним на север.<ref name=utexas>University of Texas Libraries - India & Pakistan - sheet ni-43-2 - Gilgit <small>([http://www.lib.utexas.edu/maps/ams/india/ni-43-02.jpg])</small></ref> Лук
Ред 24:
[[Датотека:ApproachingNangaParbat.JPG|center|thumb|590px|На прилазу базном логору, удаљеном око један километар.]]
Гребени издвајају три планинске зоне:<ref name=utexas />
* На северозападу '''''литица Диамир''''', где се налази и јужни споредни врх ''Норт Пик''; нагло силази према [[Ледник|ледникуледник]]у ''Диамир'', који се наставља према дну долине и смеру запад-југозапад окружен гребенима ''Мазено'' и ''Галано''. Дно литице је стеновито, док се на горњим састоји од великих леденика.<ref name=evnews>[http://www.everestnews.com/nphistory.htm everestnews.com - Nanga Parbat]</ref>
* На североистоку '''''литица Ракиот''''', која се веома стрмо спушта у смеру севера до леденика ''Ракиот'', окруженог гребенима ''Чонгра'' и ''Јалипур''. ''Литица Ракиот'' уздиже се преко 7000 метара од дна долине [[Инд]]а, удаљеног само 27 км у водоравној линији.
* На југ-југозападу налази се изваредно стрма '''''литица Рупал''''', која се великим и сталним нагибом спушта 4600 метара до долине у подножју, и сматра највишом планинском литицом на свету.<ref name=evnews />
Ред 35:
[[Датотека:Northern Areas 38b commons.jpg|thumb|right|200px|Литица ''Рупал''.]]
[[Датотека:Nanga Parbat Raikhot Base Camp.jpg|thumb|right|200px|Базни логор ''Ракиот''.]]
Нанга Парбат је први освојио [[Аустрија|аустријски]] алпинист Херман Бул 3. јула [[1953]]., као члан аустријско-немачке експедиције коју је предводио Карл Марија Херлигкофер, по литици ''Ракиот'' на североистоку. Успон на врх био је врло тежак: Бул је наставио сам након што су остали пењачи одустали, те је на врх стигао у 17:00 по локалном времену јер је успон био тежи и дужи од очекиванога. Силазак је био такође успорен након губитка светлости, зато је због мрака био присиљен преноћити у стојећем положају на уској избочини. Вратио се у логор идућег дана у 19:00, 40 сати након поласка. Бул је био први алпиниста који је остварио самостални успон на врх изнад 8000 метара и без кисеоника.
 
=== Остали истакнути успони ===
Други успон постигла је [[1962]]. немачка екипа у саставу Тони Кинсхофер, Сигфрид Лев и Андерл Манхардт. Тада је успон остварен по рубном делу литице ''Диамир'', избегававши средину која је склона лавинама. Тај пут данас се сматра стандардним путем успона..<ref name=summitvispak /><ref name=vispaksummit /> [[1970]]. Рејнхолд и Гинтер Меснер први су освојили врх успоном преко захтевне јужне стране, али при силаску тада још неистраженом литицом ''Диамир'', Гинтхер Меснер је погинуо под лавином. Рејнхолд Меснер на Нанга Парбат вратио се [[1978]]., и обавио први у потпуности самостални успон на врху изнад 8000 метара. [[1984]]., Лилијан Барард заједно са својим супругом Маурицијом Барардом, постала је прва жена на врху те планине. [[2005]]., након једнонедељног успона, [[САД|амерички]] алпинисти Стив Хаус и Винс Андерсон отворили су пут ка врху преко литице ''Рупал'', дугачак 4100 метара.<ref name="alpinist_15">[http://www.alpinist.com/doc/ALP15/climbing-notes-anderson Alpinist 15] on the Anderson/House ascent</ref>
 
 
== Извори ==