Варварин — разлика између измена

Археолошки налази указују да је одвајкада живот текао пуним током. Поред ископина на локацији ''Варварин'' од пре 4000 година и трагова из римског доба и ранијих периода, својом репрезентативношћу истиче се варваршки корпус, бронзано распеће из [[12. век]]а нађеног у Варварину, на тлу средњовековне [[Србија|Србије]], са елементима византијског стварања а рађено у некој од романских радионоца на Западу. Чува се у [[Народни музеј|Народном музеју]] у [[Београд]]у. На локалитету Бедем 2008. године почело је систематско ископавање рановизантијског утврђења из 6. века. Том приликом је нађена тробродна базилика. Тврђава је величине 130 са метара.

У административни, привредни и културни центар [[Темнић]]а, Варварин се развио после ослобођења од Турака, после [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]]. Након [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] Варварин улази у састав [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] и административно је припадао [[Јагодинска нахија|Јагодинској нахији]] и [[Темнићска кнежина|Темнићској кнежини]]<ref name="Јагодинска нахија I"/> све до [[1834]]. године када је Србија подељена на сердарства.

Заузима површину од 368 хектара. Број становника је доста варирао, тако је [[1866]]. године имао 951 становника. По попису из [[1948]]. године имао је укупно 1090 становника, а [[1991]]. године тај број се повећао на 2306 становника. То је 9,7 % укупног становништва општине. Последњих година запажена је знатна миграција сеоског становништва према Варварину. Активно становништво чини 44,5% укупног становништва.