|
== Дела ==
* Са лекарском дипломом из [[1909]]. др Петровић је понепонео и зубарску вештину коју је изучио у Бечу. Ову своју вештину он ће заједно са [[Милош Поповић|др Милошем Поповић]] зналачки применити у рату, када су њих двојица покренули рад једине зубне станице у српској војсци у пољској болници у Воденом на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]; ...''„која је ушла у историју стоматологије будући да је за скоро две године рада збринула 17.900 пацијената, а њени лекари су обавили 30.366 стоматолошких интервенција“...''
* Као командир санитетског воза у Балканским и Првом светском рату др Петровић је само у Балканским ратовима организовао евакуиацију око 110.000 српских, савезничких и непријатељских рањенике и болеснике, при чему је сваки воз превалио по 30 до 40.000 километара. О томе др Петровић у својој књизи пише:
* „''{{цитат2|Кад непријатељ пороби Србију а задњи санитетски воз оконча своју мисију на железничкој станици у Лесковцу“'', др Петровић је заједноЛесковцу са припадницима Моравске сталне војне болнице збрињавао сам српске војнике и избегло становништво од Белољина, преко Призрена, Ђаковице, Скадра, Крфа, Вида до Воденог на Солунском фронту.<ref>Петровић Милан, ''Трагедија наших регрута, у: Трновит пут Србије, 1914-1918'', уредник др Коста Тодоровић, Београд, 1974.</ref>}}
* Током [[1947]]. др Петровић је оснивао Дечје одељење Градске болнице у Земуну
*Током Др[[1947]]. Миланосновао Петровићје Дечје одељење Градске болнице у Земуну, а био је и један од кључних иницијатора и оснивача Југословенског друштва за заштиту деце, Југословенске лиге противу туберкулозе, Удружења педијатара Југославије.
* Обављао је и дужност главног уредника часописа [[Српски архив]], (после дугогодишњег руковођења др [[Јован Данић|Јована Данића]]). Током осмогодишњег уређивања Српског архива ([[1925]] — [[1933]]), др Петровић ће, упркос свих тешкоћа, сваке године штампати по десет свезака.<ref>Станојевић В., ''Ликови и дела истакнутих лекара од оснивања Српског лекарског друштва до данас, Српско лекарско друштво - Споменица 1872-1972'', СЛД, Београд, 1972.</ref> ▼
* Др Петровић је написао и објавио преко четрдесет научних радова, који су објављени у домаћим и иностраним медицинским часописима, у САД, Француској, Грчкој, као и неколико књига од којих су најзначајније;<ref name=autogenerated1/> ▼▲* Обављао је и дужност главног уредника часописа [[Српски архив]], (после дугогодишњег руковођења др [[Јован Данић|Јована Данића]]). Током осмогодишњег уређивања Српског архива ([[1925]] — [[1933]]), др Петровић ће, упркос свих тешкоћа, сваке године штампати по десет свезака.<ref>Станојевић В., ''Ликови и дела истакнутих лекара од оснивања Српског лекарског друштва до данас, Српско лекарско друштво - Споменица 1872-1972'', СЛД, Београд, 1972.</ref>
:''Санитетски возови у ратовима 1912–1918'' ▼
:''Исхрана одојчета и малог детета'' ▼▲* Др ПетровићНаписао је написао и објавио преко четрдесет научних радова, који су објављени у домаћим и иностраним медицинским часописима, у САД, Француској, Грчкој, као и неколико књига од којих су најзначајније ;:<ref name=autogenerated1/>
:''Лечење болесне деце у Југославији'' ▼▲:* ''Санитетски возови у ратовима 1912–1918''
:''Трагедија наших регрута'' ▼▲:* ''Исхрана одојчета и малог детета''
▲:* ''Лечење болесне деце у Југославији''
▲:* ''Трагедија наших регрута''
== Завештање сину ==
При крају свог стваралачког пута др Милан Петровић је свом сину Димитрију, славном универзитетском професору (сада нажалост покојном) оставио следећу поруку, која треба да послужи и као поука и савет будућим лакерима:
| 