Теорије киселина и база — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
лол, вода у воденом раствору, генијално :)
Ред 34:
По овој теорији дакле, '''киселине''' су донори протона а '''базе''' акцептори протона.
 
Бранштад-Лоријева теорија отворила је могућност постојања једињења која могу да реагују и као киселине и као базе, иако би по Аренијусовој теорији биле класификоване или као једне или као друге. Међу ова једињења, позната као [[амфотерно једињење|амфотерна једињења]], спада и [[вода]], која у воденом раствору[[аутопротолиза|аутопротолизом]] даје и протонима богат H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> јон, као и OH<sup>-</sup>, која прима протоне. Такође, протолитичка теорија дала је и објашњење за базну реакцију амонијака и других сличних једињења. Наиме амонијак на [[азот]]у има један слободан електронски пар, молекул је [[Хемијска поларност|поларан]] са парцијално негативним наелектрисањем на азоту, што све заједно чини [[амонијак]] нуклеофилном супстанцом која спремно прима протоне градећи амонијум јон.
 
Киселине и базе се, по Бранштад-Лоријевој теорији јављају у виду '''коњугованих парова'''. По правили, слаба киселина даје јаку коњуговану базу, и аналогно, јака база даје слабу коњуговану киселину. Ово је посебно интересантно код полипротичних киселина приликом њихове поступне дисоцијације: