Теорије киселина и база — разлика између измена

Бранштад-Лоријева теорија отворила је могућност постојања једињења која могу да реагују и као киселине и као базе, иако би по Аренијусовој теорији биле класификоване или као једне или као друге. Међу ова једињења, позната као [[амфотерно једињење|амфотерна једињења]], спада и [[вода]], која у воденом раствору[[аутопротолиза|аутопротолизом]] даје и протонима богат H₃O⁺ јон, као и OH^-, која прима протоне. Такође, протолитичка теорија дала је и објашњење за базну реакцију амонијака и других сличних једињења. Наиме амонијак на [[азот]]у има један слободан електронски пар, молекул је [[Хемијска поларност|поларан]] са парцијално негативним наелектрисањем на азоту, што све заједно чини [[амонијак]] нуклеофилном супстанцом која спремно прима протоне градећи амонијум јон.