Српско лекарско друштво — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 34:
Ево како у својим сећањима, седам година касније, др В. Ђорђевић описује настанак Српског лекарског друштва (СЛД) :
{{Цитат|»Када сам у почетку 1872. године започео замисао да се у Београду оснује Српско лекарско друштво и кад сам то саопштио пок, др Петру Остојићу, он је одмах пристао. Али обојица смо морали признати да се мисао неће моћи лако остварити. И смо знали да су поједине колеге, далеко пре нас, неколико пута покушавале да оснују овакво удружење и свагда без успеха. Али нас младе и одушевљене, какви смо били, то није могло декуражити. Задобивши пристанак још једног колеге Србина пок. др Саве Петровића, не чудите се што истичем да је из Србије, јер Срба лекара је било толико мало да су се на прсте могли избројати, а окружени од стране нашег учитеља и нестора српске Јестраственице др Јосипа Панчића, ми нисмо престали агитовати за оснивање СЛД све дотле док нисмо успели. И тако 22. априла. 1872. године искуписмо се пет Срба, три Чеха, два Пољака, три Немца и по један Грк и Словак, дебатовасмо да ли можемо да оснујемо Српско лекарско друштво...«. <sup>др Владан Ђорђевић, „Сећања“</sup> }}
За постојање и рад Српско Лекарског Друштва, и лекара окупљених око њега, везана је појава неколико значајних медицинских и друштвених институција у Србији: оснивање српско Друштва Црвеног Крста (1876.), Главног Санитетског савета (у који је Друштво именовало шест чланова), Медицинског факултета у Београду од 1914 до 1920 године.
Од посебног значаја за историју здравства Србије је активно учествовање Српско Лекарског Друштва у стварању српског здравственог законодаваства све до 1941 године.
== Оснивачи Српског лекарског друштва ==
Оснивачи Српског лекарског друштва били су: Аћим Медовић, [[Јован Машин]], [[Ђорђе Клинковски]], Јован Валента, [[Панајот Папакостопулос]], [[Јосиф Холец]], [[Бернхард Брил]], [[Сава Петровић]], [[Јулијус Ленк]], [[Марко Полак]], [[Владан Ђорђевић]], [[Петар Остојић]] и зубни лекар [[Илија Ранимир]] (1821-1901)<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/362428/Prvi-srpski-zubar-vrsacki-dak Први српски зубар – вршачки ђак („Политика”, 29. август 2016)]</ref>. Оснивачима ће се убрзо придружити још [[Јосиф Панчић]] и [[Младен Јанковић]], који су приликом првог састанка били одсутни.
| |||