Источна Немачка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м сређивање
Ред 38:
| Портал = Историја
}}
[[Датотека:Deutschland Besatzungszonen 1945.svg|мини|десно|Окупиране зоне: '''[[Западна Немачка]]''' ([[Уједињено Краљевство]], [[Француска]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]); [[Источна Немачка]] ([[Совјетски Савез]])]]
'''Источна Немачка''', званично '''Немачка Демократска Република''' ('''НДР'''; {{јез-нем|Deutsche Demokratische Republik (DDR)}}) је била [[социјалистичка држава]] која је трајала од [[1949]]. до [[1990]]. године под бившом [[Совјетска окупациона зона у Немачкој|Совјетском окупационом зоном]].
 
Ред 49:
== Географија ==
{{Главни чланак|Географија Источне Немачке}}
[[Клима]] је углавном умерена, под утицајем [[Голфска струја|Голфске струје]]. Уз северне обале клима је влажна током целе године. Време је понекад непредвидиво. У сред лета могућ је топао дан, а хладан и кишовит одмах сутрадан. Али екстремне временске неприлике су готово искључене на подручју Источне Немачке, осим поплава у долинама река када су зими температуре изнад нуле. Просечна температура по месецима иде од 0,5&{{nbsp;}}°C у фебруару, до 17&{{nbsp;}}°C у јулу. Највиша надморска висина: Фихтелберг (1.214 -{m}-).
 
== Историја ==
Ред 63:
Источна Немачка је прихавтила социјализам као државно уређење и постала је део [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]], док је Западна Немачка постала либерална парламентарна република и чланица [[НАТО]]-а.
 
Први лидер НДР је био [[Валтер Улбрихт]]. [[Устав Источне Немачке]] је дефинисао државу као „Републику радника и сељака“. До 1949. Немачка демократска република била је федерација.
 
Дана [[17. јун]]а [[1953]], пратећи мале плате и изградњу грандиозног булевара (Стаљиналеја) у Источном Берлину, велики број грађана на улицама је започео демонстрације. Касније, тог дана совјетске трупе и тенкови изненада су почели са хладнокрвним убијањем демонстраната било је најмање 125 мртвих. (види [[Побуна у Источној Немачкој]]).
 
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-1986-0813-460, Berlin, Parade von Kampfgruppen zum Mauerbau.jpg|thumb|left|200px|Смотра ''[[Борбене јединице радничке класе|Борбених јединица радничке класе]]'' поводом 25. годишњице подизања „антифашистичког заштитног бедема“ у [[Источни Берлин|источноберлинској]] [[Алеја Карла Маркса|алеји Карла Маркса]] од стране државног и партијског руководства Демократске републике Немачке 13. августа [[1986]].]]
Ред 80:
Августа [[1989]], [[Мађарска]] је уклонила своју рестриктивну границу и неколико хиљада људи је из Источне Немачке прешло „зелену“ границу Мађарске, и потом преко Аустрије дошло до Западне Немачке.
 
[[9. новембар|9. новембра]] 1989. срушен је Берлински зид. Резултат су биле дирљиве емотивне сцене на улицама, када је стотине хиљада Источних Немаца прешло у [[Западни Берлин]] (и Западну Немачку) по први пут. Било је неколико покушаја за конституисање некомунистичке Источне Немачке, али позиви на [[Уједињење Немачке 1990.|уједињење Немачке]] су их спречили. После преговора (преговори „2+4“ две Немачке и силе победнице) створени су услови за уједињење Немачке. Коначно, [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]], источнонемачка популација је била прва из источног блока која је приступила Европској унији као део Савезне Републике Немачке. Територије Источне Немачке су признате као саставни део Савезне Републике Немачке, а Устав из 1950. је укинут.
 
До данашњег дана, постоји много тога што подећа на различитости „источног“ и „западног“ дела Немачке (нпр. жвотни стилови, богатство, политичка уверења итд). Привреда источног дела Немачке се бори за опоравак, а велики део средстава се и даље каналише са запада.
Ред 125:
[[Грб Источне Немачке]]<ref>Грб Источне Немачке је у ствари амблем јер не поштује основна хералдичка правила.</ref> усвојен је [[12. јануар]]а [[1950]]. године. Састојао се од централног дела у којем су се налазили [[чекић]] и [[шестар]] на црвеној позадини, окружени сноповима пшенице. Снопови пшенице били су повезани траком у бојама [[Застава Немачке|немачке заставе]]. Чекић је био симбол радника у индустрији, шестар је представљао интелектуалце односно интелигенцију, а сноп пшенице сељаке. Званично је усвојен као државни грб [[26. септембар|26. септембра]] [[1955]], а на [[Застава Источне Немачке|заставу Источне Немачке]] придодан је [[1. октобар|1. октобра]] [[1959]]. године. Званично је укинут као грб Источне Немачке [[3. мај]]а [[1990]]. године одлуком Скупштине НДР.
 
Застава Источне Немачке била је тробојка са три хоризонталне линије једнаке ширине, са [[Грб Источне Немачке|грбом Источне Немачке]] у средини. Горња линија је била црне, средња црвене а доња златне боје. Размере заставе биле су 3:5.
 
Застава је у свом коначном облику усвојена [[1. октобар|1. октобра]] [[1959]]. године, а од проглашења Источне Немачке до 1959. кориштена је тробојница идентична оној [[Западна Немачка|Западне Немачке]]. Тада је на заставу додан грб Источне Немачке. Застава је кориштена до [[Уједињење Немачке 1990.|уједињења Немачке]] [[3. октобар|3. октобра]] 1990. године.
Ред 140:
[[Трабант]] је [[аутомобил]] који је производила фабрика аутомобила {{јез-нем|VEB Sachsenring Automobilwerke Cwikau}} из [[Цвикау]]а, у [[Саксонија|Саксонији]]. Био је најчешће возило у Источној Немачкој, а масовно је извожен у земље комунистичког блока, али и ван њега. У време увођења у производњу, главне предности су му биле солидан простор за смештај четири одрасле особе и пртљаг у компактној, лакој и издржљивој каросерији, брзина и трајност.
 
Модел је био у производњи, без значајнијих промена скоро 30 година, и за то време је произведено 3.096.099 комада. <ref>[http://www.trabant.ca/ Trabant Canada<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Часопис “Тајм” је уврстио „трабант“ у свој списак 50 најгорих икада направљених аутомобила <ref>{{cite news| url=http://www.time.com/time/specials/2007/article/0,28804,1658545_1658533_1658030,00.html | work=Time | title=Педесет најгорих аутомобила свих времена| date = 7. 9. 2007.}}</ref>, што је можда тачно са аспекта критичара са запада, али не узима у обзир реалност Источне Европе у време када је овај аутомобил био актуелан. Поред својих очигледних недостатака, „трабант“ је био једноставан и јефтин за производњу и одржавање, а за услове источноевропске производње тог времена и веома квалитно направљен. Важио је за свестрано и поуздано возило. Може се видети на путевима и дан данас, деценијама након престанка производње.
 
== Административна подела ==
Ред 165:
== Демографија ==
{{Главни чланак|Демографија Источне Немачке}}
Источна Немачка је била много мања од Западне. После Другог светског рата живело је једва 19 милиона људи у совјетској окупационој зони. Становништво ДДР се константно смањивало за све време док је држава постојала; са 19 милиона у 1948. спала на око 16 милиона у 1990. Према попису из 1988. било је 16.675.000 становника, преко 8 милиона је било запослено.<ref name="stjbddr89">''Statistisches Jahrbuch der DDR'', Staatsverlag der DDR Juni 1989, 1.&{{nbsp;}}Auflage. ISBN 978-3-329-00457-7.</ref>
 
Око 72% становништва живи у градовима са више од 2.000 становника (21% у градовима са више од 100.000 становника).
Ред 192:
== Осталгија ==
[[Датотека:GDR shirts.jpg|мини|десно|200п|Мајице из ДДР-а у Берлину 2004. године.]]
Осталгија је немачки израз који означава носталгију за животом у бившој Источној Немачкој. Појам је састављен из речи ost - (исток) и Nostalgie (носталгија).
 
Након пада Берлинског зида године 1989. и немачког уједињења у следећој години, већина предмета који су подсећали на стари социјалистички режим били су уклоњени. У врло кратком року сви производи из ДДР-а су нестали из трговина и замењени су западним. С временом неки бивши грађани Немачке Демократске Републике почели су да осећају носталгију за одређене аспекте живота у Источној Немачкој.
Ред 232:
{{портал|Историја}}
{{Commonscat|German Democratic Republic}}
* [http://www.axishistory.com/index.php?id=5528 AHF Национална Народна армија (NVA)]
* [http://www.auferstanden-aus-ruinen.de/ Разумете ли из Ruinen]
 
{{Варшавски пакт}}
{{Социјалистичке државе}}
 
[[Категорија:Источна Немачка|* ]]
[[Категорија:Бивше државе Европе]]
[[Категорија:Социјалистичке државе]]