Википедија

Римско царство — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м сређивање
м сређивање
Ред 99:
Сејан је у Риму завео страховладу, али је напослетку погубљен због ковања завере против Тиберија.
 
Тиберија је наследио Гај, познатији као Калигула, једини преживели Германиков син, иако су према Тиберијевом тестаменту Гај и [[Тиберије Гемел]] -— императоров унук -— требали да буду заједнички владари.
 
Према хришћанској традицији за време Тиберијеве владавине, у провинцији [[Јудеја|Јудеји]], [[Исус]] je разапет по наређењу [[Понтије Пилат|Понтија Пилата]].
Ред 300:
Друго велико обележје овог доба јесте крах новчане привреде и депопулација некада великих градова, што је било посебно изражено у западном делу царства. Вредност римског новца постојано је опадала да би за време владавине императора Аурелијана (270—275.) постала потпуно безвредна. Велика инфлација доводила је до подизања цена и поскупљења основних намирница што је пак узроковало померање становништва из градова на село.
Велики трошкови плаћања војске и расипништво појединих императора делимично је било одговорно за овакво стање. Још је Нерон први значајно девалвирао вредност новца да би од његовог времена, већина царева постепено смањивала садржај племенитих метала у новцу чиме су са истом количином злата и сребра могли ковати више новца. Због овога, инфлација је значајно нарасла а римска држава нашла се у економским потешкоћама.
Како су се средства смањивала, императори су прибегавали драстичном повећању пореза да би могли плаћати војску -— која је била основни ослонац царева у овом добу -— чиме се повећавао притисак на средњу класу и сиромашније слојеве становништва. Тешки порези доводили су популацију у тежак положај те су се све чешће слободни људи стављали под заштиту великих земљопоседника на чијим су имањима радили. Међутим, постепено су овиме губили слободу и бивали везани за земљу чиме су ударени темељи средњовековном феудализму.
 
Још један важан фактор слабљења царства јесте крах унутрашње трговине. У доба принципата, широм царства функционисала је разграната трговачка мрежа, провинције су међусобно трговале а трговачке руте биле су безбедне и трговци су релативно лако и брзо могли да обављају своје послове широм империје.
Грађански ратови и унутрашњи сукоби учинили су путовања несигурним и опасним а пад вредности новца доводио је до све већих потешкоћа у размени добара. Овакве промене најављивале су доба мањих децентрализованих локалнихмесних економија -— уместо једне велике трговачке мреже из доба принципата -— у средњовековној Европи.
 
Велики земљопоседници, будући да више нису могли сигурно извозити своја добра, производили су сада углавном за своје потребе. Уместо увоза хране из већих градских центара, храна је директно гајена на сеоским имањима и диструбуирана локалномесно. Тако су већи сеоски поседи постајали самодовољни.
Због свега овога, локалнимесни великаши, будући да су били све независнији од централне власти, нису више поштовали ауторитет државе и чак су пружали све већи отпор при сакупљању пореза.
Богатство се више није мерило урбаним статусом и положајима у цивилном градском животу, већ власништвом над великим пољопривредним површинама у руралним пределима. Шире масе становништва полако су изгубиле тешко стечене грађанске и политичке слободе и постајале зависне од великих земљопоседника и локалногмесног племства (колони). Средња трговачка класа скоро је ишчезла опадањем трговине и депопулацијом градова -— иако је у источним деловима царства овакав процес био мање изражен него на западу.
 
Кризу трећег века можемо посматрати као почетак дугог процеса који је од света класичне антике водио у рани средњи век.
Ред 355:
{{Бивше државе на Апенинском полуострву}}
 
[[Категорија:Римско царство|* ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Римско_царство”