Грофовија Едеса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 77:
== Оснивање ==
[[Датотека:Baldwin of Boulogne entering Edessa in Feb 1098.JPG|мини|лево|Балдуин улази у Едесу]]
Становништво Едесе било је углавном хришћанског порекла. Оно је имало чак и свога краља [[Торос од Едесе|Тороса]], али је у граду постојао турски гарнизон који је разбијао илузију о стварном господару града. Уз помоћ Балдуинове војске Торос се ослободио гарнизона. Фебруара 1098. године Балдуин свечано улази у Едесу. Грађани су га дочекали као ослободиоца. Јерменски краљ Торос био је веома љубазан према њему, што је Балдуину био довољан знак да га краљ не воли. Сам краљ био је [[Јермени|Јермен]], али је морао због власти да прими грчко православље што му је навукло непријатељство
Балдуин је одмах по освајању града морао брзо да делује. Није ни помишљао да град врати Византинцима, већ је Тороса „замолио“ да га усвоји. Ситуација је била олакшана тиме што је Торос већ био у познијим годинама, а није имао сина. Сама церемонија усвојења била је веома чудна и комична. У велику кошуљу најпре се увукао краљ Торос, а онда за њим и Балдуин, обојица потпуно голи. Велики смех је изазвао моменат када се у исту кошуљу увукла и краљица. Сада је Балдуин био усвојени син краља Тороса.
Већ 10. марта 1098. године краљ Торос је убијен на веома чудан начин. Становници Едесе су се одједном побунили и упали у двор, краљ је покушао побећи кроз прозор. Како у томе није успео, светина га је дочепала и раскидала га у комаде. Тако је Балдуин „наследио“ Едесу и од ње убрзо формирао
== Балдуин I од Едесе ==
Ред 88:
Атабег Мосула, [[Кербуга]], неуспешно покушава да Балдуину преотме грофовију. У тим нападима изгубио је три недеље. Када је увидео да неће успети освојити Едесу, окренуо је војску ка [[Антиохија|Антиохији]]. Управо те три недеље које је изгубио пред Едесом су га спречиле да стигне на време да помогне опсађенима у Антиохији. Када је стигао пред зидине града, у њему су се већ налазили крсташи који су, захваљујући издајству [[Фируз|једнога од стражара]], успели да провале у град.
Након Готфридове смрти поставило се питање ко ће га наследити. Кандидати за круну били су [[Боемунд Тарентски|Боемунд]] и Балдуин. Међутим, Боемунд је заробљен у [[Битка код Мелитене|бици код Мелитене]] од стране [[Данишменди|данишмендског]] владара [[Малик Гази]]ја. Антиохију је преузео [[Танкред Галилејски|Танкред]] као регент.
Заробљавањем Боемунда Малик Гази је Балдуину уклонио главног конкурента за освајање круне. Дана 2. октобра Балдуин креће у Јерусалим са око 200 витезова и 700 пешака. Едесу је оставио своме рођаку [[Балдуин II Јерусалимски|Балдуину ле Буржу]].
== Сукоб око престола ==
Ред 96:
Боемунд је пуштен из заробљеништва 1103. године и одмах је од [[Танкред Галилејски|Танкреда]] преузео Антиохију. Танкред улази у сукоб са Балдуином ле Буржом током [[Битка код Харана|битке код Харана]] око тога ко ће од њих двојице преузети град. То је искористио [[Сокман из Мардине]] да 7. маја 1104. године нападну крсташе уједињеном војском. У бици код Харана заробљен је Балдуин ле Бурж и [[Жосцелин I од Куртенеа]]. То је омогућило Танкреду да преузме грофовију Едесу.
Након ослобођења, Балдуин се враћа у Антиохију и тражи од свога старог супарника [[Танкред Галилејски|Танкреда]] да му врати грофовију Едесу. Танкред пристаје под условом да му Балдуин положи вазалну заклетву што овај одбија и тражи помоћ од јерменских принчева и Шавлија. Сукоб је трајао кратко и 18. септембра 1108. године Балдуин је успео да поврати Едесу. У сукобу са Танкредом, Балдуин се обратио Шавлију, а Танкред [[Ридван од Алепа|Ридвану од Алепа]] са којим је имао савезништво још од [[Битка код Арте|битке код Арте]]. Одлучујућа битка се одиграла октобра 1108. године [[Битка код Тел Башира|код Тел Башира]]. Танкредо је победио у бици, али је Шавли спасао Балдуина од заробљавања.
Сукоб између Танкреда и Балдуина решен је на састанку крсташких вођа пред Триполијем под [[Опсада Триполија|опсадом]]. Састанак је сазван због сукоба [[Виљем Жордан|Виљема Жордана]] и [[Бертранд од Тулуза|Бертранда од Тулуза]], сина [[Ремон Тулуски|Ремона Тулуског]] око новоформиране [[Грофовија Триполи|грофовије Триполи]]. Балдуин је добио гаранције да га Танкред неће нападати, а за узврат је Балдуин Танкреду гарантовао држање града [[Тиберијада|Тиберијаса]]. Танкред је постао вазал Балдуину I са којим је био у сукобу још од почетка [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]].
Ред 102:
Након смрти краља Балдуина I 1118. године, постављало се питање ко ће га наследити на јерусалимском престолу. Депутација је послата Балдуиновом брату Еустахију. Балдуин је, уз подршку Арнулфа од Малекорна и Жосцелина, постављен за регента до коначне одлуке Еустахија. Балдуин није хтео да преда престо Еустахију и, уз подршку својих крсташких и муслиманских савезника, изабран је за јерусалимског краља. Еустахије је мирно прихватио ново стање и вратио се у земљу.
Крунисање Балдуина II Јерусалимског обављено је 14. априла 1118. године. Није се показао незахвалним према Жосцелину који му је помогао да преузме престо. Доделио му је грофовију Едесу на управу.
== Жосцелин I од Едесе ==
Првих година своје владавине, Жосцелин ратује против [[Алеп]]а. Дана 13. септембра 1122. године Жосцелина је заробио емир [[Белек ибн Бахрам ибн Орток|Белек]], наследник [[Ил Гази]]ја. У покушају да га ослободи заробљен је и сам краљ Балдуин. Обојица су провели у заробљеништву две године. Јерменски хришћани покушали су да их ослободе из тврђаве Керпут у којој су били затворени. Жосцелин успева да се ослободи и побегне у [[Јерусалим]]. Као талац је у Белековим рукама остао [[Жосцелин II од Едесе]], син старијег Жосцелина. Жосцелин I је умро 1131. године.
== Жосцелин II од Едесе ==
Ред 113:
* [[Балдуин I Јерусалимски]] (1098—1100)
▲* [[Балдуин II Јерусалимски]] (1100—1118)
** [[Танкред Галилејски]] (регент) и [[Ричард од Салерна]] (гувернер)
* [[Жосцелин I од Куртенеа]] (1118—1131)
* [[Жосцелин II од Едесе]] (1131—1159)
Линија 131 ⟶ 127:
{{Крсташке државе}}
[[Категорија:Грофовија Едеса|
[[Категорија:Бивше монархије]]
[[Категорија:Бивше државе Азије]]
| |||