Стара швајцарска конфедерација — разлика између измена

'''Стара швајцарска конфедерација''' ({{јез-нем|Alte Eidgenossenschaft}}) је била држава на територији данашње [[Швајцарска|Швајцарске]]. Настала је 1291. године склапањем савеза између три швајцарска независна кантона ([[Швиц]], [[Кантон Ури|Ури]] и [[Кантон Нидвалден|Нидвалден]]) ради заједничке борбе против [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]]. Укинута је 1798. године након [[Прва француска република|француске]] окупације и замењена [[Хелветска република|Хелветском републиком]].

Након прикључења Швајцарске [[Свето римско царство|Светој римској империји]], неки градови постали су изузетно значајни због трговинских веза између Немачке и Италије. Нарочито су били значајни градови дуж трговачког пута: Швиц, Ури и Нидвалден. Ти кантони успели су да издејствују статус ''слободних царских територија'' (Ури 1231, а Нидвалден 1240) и тако постану потпуно независни. Међутим, Хабзбурговци постају најмоћнија династија у Европи и убрзо исказују тежње за контролом планинским пролазима. Први на удару нашао се Швиц. Пред заједничком опасношћу, три кантона 1273. године склапају први (привремени) уговор о заједничкој одбрани од Хабзбурговаца. Дана 1. септембра 1291. године закључен је ''Вечни савез'' у циљу заједничке одбране. Тиме је створена Швајцарска конфедерација.

Чланови Конфедерације признале су врховну царску власт, али су биле енергично против вазалства Хабзбурговцима. Но, Хабзбурговци нису одустајали од наметања контроле у Швајцарској. Борба се нарочито распламсала након смрти цара [[Хајнрих VII, цар Светог римског царства|Хенрика VII]] када се Конфедерација умешала у ривалство око претендената на царску круну. [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] је зато покренуо поход на најратоборнију чланицу савеза -— Швиц. У [[битка код Моргартена|бици код Моргартена]] (15. новембар 1315), Швичани су до ногу потукли Леополдову војску. Ова победа била је почетак борбе Конфедерације за независност. Децембра исте године обновљен је Вечни савез. Три године касније, Хабзбурговци су принуђени да са Конфедерацијом склопе мир и признају њену независност. Конфедерацији убрзо приступају нове чланице: [[Луцерн]] 1332, [[Цирих]] 1351, [[Цуг (град)|Цуг]] и [[Гларус]] 1352, [[Берн]] 1353. године. Нове чланице биле су везане само за Конфедерацију, али не и међусобно. Конфедерација се знатно проширила обухватајући, сем планинских, и равничарске делове Швајцарске.

Швајцарска конфедерација учествовала је у [[Бургундски ратови|Бургундским ратовима]] на страни [[Краљевство Француска|Француске]]. У тим ратовима, Конфедерација односи значајне победе [[битка код Грансона|код Грансона]], [[битка код Муртена|Муртена]] (1476) и [[битка код Нансија|Нансија]] (1477). Конфедерација је постајала све јача, а њена подређеност Светом римском царству била је само номинална. Покушај [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана I]] да ратом наметне послушност је завршен потпуним неуспехом. Победа у [[Швапски рат|Швапском рату]] означила је почетак пуне независности Конфедерације. Она је 1511. године потврђена немачко-швајцарским уговором. Међународно признање Швајцарци су издејствовали [[Вестфалски мир|Вестфалским миром]] којим је завршен [[Тридесетогодишњи рат]] 1648. године.

Успеси Швајцарске војске у Бургундијским и Швапском рату учиниле су да швајцарски најамници постану најтраженији у Европи. Они су имали учешћа у [[Италијански ратови|Италијанским ратовима]], наизменично на страни Француске и Свете лиге. Међу значајнијим швајцарским биткама јесу битке [[битка код Черињоле|код Черињоле]], [[Битка код Равене|Равене]], [[Битка код Новаре|Новаре]], [[битка код Бикоке|Бикоке]] и др.

У међувремену се Конфедерација и даље шири. Године 1481. прилазе јој [[Фрајсбург]] и [[Золотурн]], 1501. године [[Базел]] и [[Шафхаузен]], 1513. године и [[Апенцел]]. Конфедерација је тако повећана са осам на тринаест чланица. Политичка карта Швајцарске од 1513. године остаје непромењена све до [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]]. Постепено се развијала и административно-политичка организација Конфедерације. Савез није имао централне, врховне органе, сем савезне скупштине која је повремено сазивана. Поред поменутих 13 земаља, у Конфедерацију су као ''савезне земље'' улазиле и [[Женева]], [[Кантон Граубинден|Граубинден]], [[Милхаузен]], [[Нешател]] и др. Међутим, Конфедерација изнутра није била јединствена.

Процес слабљења феудалних односа у Швајцарској довео је до тога да Конфедерација у 15. и 16. веку постане један од основних центара [[Реформација|Реформације]] у Европи и буде захваћена [[Немачки сељачки рат|Немачким сељачким ратом]] 1525. године. Све то је доводило до слабљења Конфедерације. Међусобна борба појединих класа и слојева Швајцарске постајала је временом све интензивнија. Године 1653. у Швајцарској избијају сељачке буне у [[Луцерн]]у, Берну, Базелу и другим. Побуне су угушене захваљујући помоћи других кантона. Избијање Француске револуције битно је утицало на даљи ток швајцарске историје. Почетком 1798. године, трупе француског [[Француски директоријум|Директоријума]] окупирале су Швајцарску Конфедерацију. Дана 22. марта 1798. године прокламована је [[Хелветска република]].