Далмација (римска провинција) — разлика између измена

Од 35. до [[33. п. н. е.]] [[Октавијан Август]] водио је велики поход против варвара на територији која ће касније бити део провинције Далмације. Ратовао је против [[Јаподи|Јапода]] (у близини данашњег [[Сисак|Сиска]], тадашње Сегестике) а касније је освојио читав приобални део Далмације. По свему судећи није дубље продирао у унутрашњост.

Далмација се пружала од источне обале [[Јадранско море|Јадрана]] према унутрашњости, досезајући вероватно на северу долину реке [[Сава|Саве]]. Римска провинција Далмација имала је много шире границе него данашња Далмација. Она је обухватала не само данашњу Далмацију, него и највећи део [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Црна Гора|Црну Гору]], западну [[Србија|Србију]], највећи део [[Хрватска|Хрватске]], и делове [[Словенија|Словеније]] и [[Албанија|Албаније]]. Њене границе биле су отприлике ове: [[Јадранско море]], од [[Раша|Раше]] (у [[Истра|Истри]]) до ушћа [[Дрим]]а.

Римљани су свјесно одустајали од грубе примјене управне власти и романизације. Нова власт је у почетку најбоље функционисала у подручју дуж обале [[Јадранско море|Јадранског мора]], широко отворене према [[Италија|Италији]]. Приморје је служило као база за учвршћивање власти у цијелој Провинцији и интензивно се настојало и успијевало романизовати. Међутим, [[Динарске планине|планински вијенци]] дуж исте морске обале одвајали су унутрашњост Далмације у којој Римљани нису могли разбити старе [[Племе|племенскеплеме]]нске заједнице. Спроводили су вјешту политику постепеног романизирања у брдским предјелима (прије свега најзначајнијих породица старосједелаца, везујући их за римску власт) толеришући мале посједе, уважавајући мишљење малих посједника и поштујући племенско уређење Илира. Сјећање на дуге и упорне борбе са Илирима, узроковале су и то да је Рим водио рачуна о осјетљивости и расположењу домородачког становништва, уз строго поштовање области (civitates) и граница појединих племена .

[[Датотека:Risan-Montenegro.RomanMosaics.jpg|десно|мини|230п|Римски мозаик у Рисну]] На челу провинције Далмације, у [[Солин]]у(Salona), налазио се [[Легат (титула)|легат]] "legatus Augusti pro preatore", у чијим је рукама била сва војна и цивилна власт. За финансијска питања и руковођење појединим привредним гранама, легат је имао своје помоћнике (comites, adsessores), као и [[Прокуратор|прокураторепрокуратор]]е.

Три судско административне области у Далмацији, зване конвенти (conventus), основане су у Скадрину (Scadrona), Солину (Salona- административном центру провинције Далмације) и Нарони (у Виду, код Метковића, близу ушћа Неретве). Нарони су припадала племена Илира са подручја данашње Црне Горе, гдје се налазило и језгро некадашње илирске државе, a Плиније набраја : Доклеате (са 33 декурије), Ардијеје (20декурија), Лабеате (поред Скадарског језера) и друга племена. Територије племена су називане жупама (civitates), на челу са префектом (preafectus) странцем-официром у моменту преузимања власти или у случају немира, а касније (по стабилизацији прилика) препоситом (preapositus), домороцем (обично неки од принципа -племенских првака) који би временом добијао и [[Римски грађани|римско грађанство]]. Такође, постојао је и савјет племенских првака -— принципа (principes). У вези са тим помиње се и племенско вијеће Доклеата.

Од краја I вијека, Далмација постаје "provincia inermis" -— без легија, па војне јединице играју много мању улогу него у подунавским провинцијама.

У оквиру римске провинције Далмације, којој је припадао предио данашње Црне Горе, постојао је већи број путева, који су до сада непотпуно истражени. Осим појединих налаза античких миљоказа и фрагмената саобраћајница, као поуздани подаци о траси [[Римски путеви у Црној Гори|римских путева]] могу се узети историјски извори: Tabula Peuntigeriana (Појтингерова табла) из IV –— VI вијека нове ере, Itinerarium Antonini, из IV вијека нове ере и такозвани “ Равенски географ “.