'''Лазар Николић''' "Голубов" ([[Јарковац]], 29.03.[[1824]] — [[Добрица]], 24.03.[[1889]]) је био српски писац и сликар.
Био је ученик - помоћник и биограф славног сликара [[Константин Данил|Константина Глигоријевића Данила]].<ref>[http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=323.0 Lazar Nikolić (1824—1889)<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref>
Радни век је провео као српски народни учитељ у банатском селу Добрици. Бавио се током живота аматерски сликањем (од 1852.) и публицистиком. Урадио је токомза живота укупно 235 различитих слика - највише портрета и икона. Иконе је сликао за Црепају, Орловат, Делиблато, Маргиту, Панчево и Добрицу. Насликао је свој аутопортрет уз помоћ огледала, и портрет мајке Теодоре. <ref>"Стражилово", Нови Сад 1892. године</ref> Писао је за српске листове фељтоне о Константину Данијелу и другим српским уметницима, савременицима.<ref>"Застава", Нови Сад 1874-1888. године</ref> Са својим сином Владимиром земунским адвокатом, урадио је пуно на глорификацији српског сликара из Бечкерека, Данила.<ref>Лазар Николић, Владимир Николић: "Српски сликари", Земун 1895. године</ref> Портретисао га је по фотографији 1895. године, наруџбином сина Владимира, сликар [[Урош Предић]]. Постхумно му је објављено историографско дело писано 1876-1877. године - "Хроника места Добрице у Банату" (2002.).
