Чарли Чаплин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 31:
После трагедије која му се десила када је имао пет година (мајка му је доживела нервни слом, а отац погинуо), он и његов полубрат, ''Сидни Чаплин'', постали су бескућници. Након краћег времена проведеног у дому за незбринуту децу, Чарли је постао члан једне сиромашне дечје музичко-позоришне трупе у којој је имао неколико споредних улога. У осмој години је почео и сам да наступа.
Чаплин је [[1913]]. године напустио музичко-позоришну трупу Фреда Карноа и придружио се ''Кистоуну'' (-{Keystone}-), који га је ангажовао за сто педесет долара недељно, да глуми уз познатије глумце као што су Мејбл Норманд и Роско Фети Арбакл
[[Датотека:Charlie Chaplin by Charles C. Zoller 4 cleaned.jpg|thumb|Charlie Chaplin by Charles C. Zoller 4 cleaned]]
На филму се појавио [[1914]]. године и снимио своја први неми филм - „Keystone Was Making a Living“ и други ''Дечије ауто трке у Венецији'' („Kid Auto Races at Venice“, 1914). Током рада на свом другом филму 1914. Чаплин је осмислио лик скитнице и костим – шлампаве панталоне, полуцилиндар, превелике ципеле и штап – који су постали заштитни знак његовог чувеног филмског лика ''малог скитнице'' којег је развијао читаве каријере и који је обележио рану историју филмске индустрије. Брзо је потом постао самосталан и почео да режира своје филмове јер филм ''Скитница'' из [[1915]]. године га је преко ноћи учинио првом филмском звездом у свету. Арбаклове панталоне, бркови Мека Свејна и ципеле Форда Стерлинга, као и полуцилиндар, штап и тесни сако, наводно су изабрани насумице, али ова ''неуредна елегантност'' неодољиво је подсећала на Линдеров лик углађеног кицоша. Неотесан и погрешив, али романтичан и ведар, овај ''мали скитница'' био је циник са песничким погледом на свет, нитков са пуританским моралом. Публика широм света поистовећивала се са овим аутсајдером, мада је презирао површност коју она представља.
Чаплинове комедије, укорењене у његовом сиромашном детињству у Лондону, биле су веома личне, спајајући осећај носталгије и ужаса због друштвене неправде. Његов хумор био је заснован на карактеризацији и месту збивања, а у филмовима попут ''Шарло као полицајац'' (Easy Street, 1917) и ''Шарло усељеник'' (The Immigrant, 1917) бавио се контроверзним темама као што су наркоманија, улични криминал и проституција. Са друге стране, у комедијама ''Стаза за котураљке'' (The Rink, 1916), ''Надзорник'' (The Floorwalker, 1916) и ''Лечење'' (The Cure, 1917), чије су енергија и ритам одушевиле [[Клода Дебиси]]ја, Чаплин је доказао изузетне кловновске вештине. Чаплинови филмови су били мање динамични од Сенетових, број гегова у њима је смањен, како би се у потпуности искористио комични потенцијал сваке ситуације, тако да су сцене зависиле не од самог постојања шале, већ од њеног утицаја. Употребом реквизите показао је да има врхунски осећај за комику. Иако су они били непредвидиви и често су служили да створе неку непријатност, као што је случај у филмовима ''Један ујутро'' (One A.M., 1916) и ''Залагаоница'' (The Pawnshop, 1916) Чаплин их је користио ради карактеризације и изражавања унутрашњих осећања, чиме је продубљивао површинску комедију. Ипак, кључну улогу у успеху свих Чаплинових филмова имала је његова интелигентна и грациозна глума. Иронија је што је наслов Чаплиновог филма ''Хлеб свагдашњи'' (Making a Living, 1914) будући да су му популарност и уметничка независност нагло расле са сваким новим уговором и да је један од оснивача система филмских звезда.
| |||