Династија Амала — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
'''Династија Амали''' је била једна од водећих [[Готи|готских]] династија. Такође су се звали и '''Амалси''', '''Амалери''' или '''Амалингзи''', и у једном моменту сматрани су за највиши чин међу готским борцима и [[племство]]м. Према готској легенди, Амали су потекли од древног [[херој]]а који је својим подвизима заслужио да носи име Амала или „моћни“.
Међутим, [[Готи]] су се поделили на две гране око [[200]]. године - на [[Остроготи|Остроготе]] и на [[Визиготи|Визиготе]] и историја ове две групе је до [[395]]. године постала потпуно различита. [[Едвард Гибон]] пише у својој ''Историји опадања и пропасти Римског царства'' (поглавље 31, напомена 160): „Прави наследници готског престола су били Амали, али кнежеви који су били [[Хуни|хунски]] [[вазал]]и командовали су племенима Острогота у неким далеким деловима [[
Овај вакуум ће искористити њихови противници, [[династија Балта|династија Балти]], која је владала Визиготима у [[Италија (провинција)|Италији]] и [[Римска Галија|Галији]], да преузму вођство над [[германи|германским народима]] и да се уздигну до краљевског положаја. Балт [[Аларих I]] је повео Готе у пљачкање [[Рим]]а [[410]]. године, који је такође основао и краљевску династију Балта. Овај успех, као и стварање краљевске династије, повећало је тензије између две породице, што је довело до узурпирања престола од стране Амалија [[Сигерих]]а [[415]]. године, који ће међутим, владати само седам дана.
| |||