Википедија

Чарли Чаплин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 59:
[[Датотека:The Tramp Essanay.jpg|thumb|upright|left|Чаплин као „''[[the Tramp]]''“ 1915. године, кинематографска „најунивезалнија икона“ {{sfn|Sarris|p=139}}]]
 
Године 1998, филмски критичар [[Andrew Sarris|Андру Сарис]] је рекао да је Чаплин „вероватно најважнији уметник којег је произвела кинематографија, свакако њен најизузетнији извођач и вероватно још увек њена најуниверзалнија икона“.{{sfn|Sarris|p=139}} Чаплина је Британски филмски институт описао као „надвишујућу фигуру светске културе“,<ref name="BFIChaplinproject">{{cite web | url=http://chaplin.bfi.org.uk/ | title=Charlie Chaplin | publisher=British Film Institute | work=Charlie Chaplin | accessdate=7. 10. 2012}}</ref> и он је био укључен у ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]'' часописов списак „[[Тајм 100: Најважнији људи века|100 Најважнијих људи 20. века]]“ због „смеха [који је он донео] милионима“ и због тога што је он „више или мање измислио глобалну препознатљивост и помогао претварању индустрије у уметност“.<ref name="BFIChaplinproject">{{cite web | url=http://chaplin.bfi.org.uk/ | title=Charlie Chaplin | publisher=British Film Institute | work=Charlie Chaplin | accessdate=7. 10. 2012}}</ref><ref name="time 100">{{cite news|title=TIME 100: Charlie Chaplin|url= http://www.time.com/time/time100/artists/profile/chaplin.html|archiveurl= https://web.archive.org/web/20110523194732/http://www.time.com/time/time100/artists/profile/chaplin.html|archivedate=23. 5. 2011|publisher=Time Magazine|last=Quittner|first=Joshua|date=8. 6. 1998|accessdate=11. 11. 2013}}</ref>
 
Слика Трампа је постала део културне историје;{{sfn|Hansmeyer|p=3}} према Симону Ловишу, тај лик је препознатљив и људима који никад нису видели Чаплион филм, и на местима где филмови никада нису приказани.{{sfn|Hansmeyer|p=3}}{{sfn|Louvish|p=xvii}} Критичар [[Леонард Малтин]] је писао о „јединственој“ и „неизбрисивој“ природи Трампа, и тврдио да ни један други комичар није досегао његов „глобални утицај“.<ref>{{cite web | url=http://blogs.indiewire.com/leonardmaltin/chaplinfirst_last_and_always| title=Chaplin – First, Last, And Always | publisher=Indiewire | work= | accessdate=7. 10. 2012}}</ref> Хвалећи карактер, [[Richard Schickel|Ричард Шикел]] сугерише да Чаплинови филмови са Трампом садрже „најелоквентније, богато комичне изразе људског духа“ у историји филма.{{sfn|Schickel|p=41}} Меморабилија везана за овај лик још увек доноди велике суме на аукцијама: 2006. године су полуцилиндар и бамбусни штап који су део Трамповог костима продати за $140,000 на аукцији у Лос Анђелесу.<ref>{{cite news | url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/5116474.stm | title=Record Price for Chaplin Hat Set | publisher=BBC | work= | accessdate=7. 10. 2012}}</ref>
 
Као филмски старалац, Чаплин се сматра пиониром и једном од најутицајнијих фигура раног двадесетог века.{{sfnm|1a1=Cousins||1p=72 |2a1=Kemp|2pp=8, 22|3a1=Gunning |3p=41|4a1=Sarris |4p=139|5a1=Hansmeyer|5p=3}} Њему се често приписује заслуга једног од првих уметника овог медијума.{{sfnm |1a1=Schickel |1pp=3–4|2a1=Cousins |2p=36|3a1=Robinson|3pp=209–211|4a1=Kamin|4p=xiv}} Филмски историчар [[Mark Cousins (филмски критичар)|Марк Казинс]] је написао да је Чаплин „променио не само слике биопскопа, него и његову социологију и граматику“ и тврди да је Чаплин био једнако важан за развој комедије као жанра, као што је [[Дејвид В. Грифит]] био за драму.{{sfn|Cousins|p=70}} Он је био први који је популарисао дугометражну комедију и који је успорио темпо акције, дајући јој озбиљност и суптилност.{{sfn|Schickel|pp=7, 13}}<ref name="silent clowns">{{Cite episode|title=Charlie Chaplin|series=Silent Clowns|credits=Presented by [[Paul Merton]], directed by Tom Cholmondeley|network=[[British Broadcasting Corporation]]|station=[[BBC Four]]|date=1. 6. 2006}}</ref> Мада се његов рад углавном класификује као урнебесна комедија, Чаплинова драма -{''A Woman of Paris''}- (1923) је имала велики утицај на филм [[Ernst Lubitsch|Ернста Лубича]] -{''[[The Marriage Circle]]''}- (1924) и стога је играла улогу у развоју „софистициране комедије“.{{sfnm|1a1=Thompson|1pp=398–399|2a1=Robinson|2p=321|3a1=Louvish|3p=185}} Преама Дејвиду Робинсону, Чаплинови изуми су „брзо асимилирани и постали део уобичајене праксе филмског заната“.{{sfn|Robinson|p=321}} Филмски ставараоци који наводе Чаплина као утицај обухватају [[Федерико Фелини|Федерика Фелинија]] (који назива Чаплина „неком врстом [[Адам]]а, од кога смо сви потекли“),{{sfn|Robinson|p=632}} [[Jacques Tati|Жака Татија]] („Без њега ја никад небих направио филм“),{{sfn|Robinson|p=632}} Рене Клера („Он је инспирисао практично сваког филмског ствараоца“),{{sfn|Robinson|p=631}} [[Michael Powell|Мајкла Пауела]],{{sfn|Brownlow|p=77}} [[Били Вајлдер]]а,<ref name="story of film">{{Cite episode|title=Episode 2|series=[[The Story of Film: An Odyssey]]|credits=[[Mark Cousins (film critic)|Mark Cousins]]|network=[[Channel 4]]|station=[[More4]]|date=10. 9. 2011|time=27:51–28:35}}</ref> [[Виторио де Сика|Виториа де Сике]],{{sfn|Cardullo|pp=16, 212}} и [[Ричард Атенборо|Ричарда Атенбора]].<ref>{{cite web|title=Attenborough Introduction|url=http://chaplin.bfi.org.uk/programme/attenborough.html|work=Charlie Chaplin|publisher=British Film Institute|accessdate=11. 2. 2013}}</ref> Руски филмски стваралац [[Андреј Тарковски]] је величао Чаплина као „једину особу која је ушла у кинематографску историју без имало сумње. Филмови које је он оставио за собом никад не могу застарети“.<ref name="tarovsky">{{cite magazine | title= Tarkovsky's Choice|last=Lasica|first=Tom| magazine=[[Sight & Sound]]| date=1993|volume=3|issue=3| publisher=[[British Film Institute]]| url=http://people.ucalgary.ca/~tstronds/nostalghia.com/TheTopics/Tarkovsky-TopTen.html| accessdate= 1. 2. 2014}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Чарли_Чаплин”