Гејзер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 6:
Температура воде у гејзерима је око 80-{°C}-, а у дубини пукотине из које избијају и до 140-{°C}-. Начин избијања воде описује се као водоскок у одређеним временским интервалима. Тај интервал се креће од неколико минута до неколико дана.{{sfn|Гавриловић|Гавриловић|2007|pp=132}}
Гејзери се налазе на местима са вулканском активношћу у прошлости, али и на тренутно вулканско-сеизмички активним локацијама. Највише их има на [[Исланд]]у, [[Северна Америка|Северној Америци]] и [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]]. Најпознатији су новозеландски [[Вајмангу]], активан до 1904, а који је једном приликом избацио стуб вреле воде висок 457-{m}- и тежак 800-{t}-, као и [[Стари Верни]] у америчком националном парку [[Јелоустоун]], у којем се иначе налази око 3.500 оваквих извора вреле воде.{{sfn|Гавриловић|Гавриловић|2007|pp=132}} KONJU JEDAN
У [[Србија|Србији]] је одмориште ''Сијаринска бања'' (у [[Сијаринска Бања|истоименом градском насељу]]) познато по гејзеру са минералном и топлом водом. У питању је јединсвена туристичка и геолошка појава, првенствено због свог случајног настанка. Сијарински гејзер није природан, већ је настао приликом истражних бушења новембра 1954. године. Тада је наједном избио термоминерални стуб висок 8-{m}-. Тренутна издашност овог извора је 3-5-{l/s}- воде температуре 68-{°C}-.{{sfn|Гавриловић|Гавриловић|2007|pp=132}} Постоји и гејзер на обронцима [[Копаоник]]а висине око 10-{m}-.<ref>{{Cite web|url=http://www.planeta.rs/26/19putopis.htm|title=Na ravnom Kopaoniku|accessdate=12. 4. 2013.|publisher=Planeta}}</ref>
| |||
