Богдан Котлица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Током студија у Београду, тешко је живео и морао је сам да се издржава. Мајка Јелица му је умрла, а отац Милош се тешко разболео, па од породице није мога очекивати помоћ. Радио је тешке физичке послове, али је и поред тога био добар студент. За време распуста одлазио је у родни крај и тамо радио на политичком окупљању сеоске омладине. Године [[1936]]. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Након завршетка студија, био је распоређен за судског приправника у [[Лапово|Лапову]], а убрзо потом је добио премештај у [[Краљево]]. Године [[1939]]. постављен је за судског приправника у Среском суду у [[Подгорица|Подгорици]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=407}}
Послије [[Окупациона подела Југославије|окупације Југославије]], [[1941]]. године, по партијском задатку отишао је у родни крај, где је шавничком срезу радио на организовању устанка. Када је избио [[Тринаестојулски устанак]], био је члан устаничког руководства на терену Шавника и активно је учествовао у првим борбама на уништавању карабињерских и жандармеријских станица и у борбама за ослобођење Шавника и Жабљака. После првог ослобођења среза и формирања војних јединица по свим општинама, био је изабран за [[Политички комесар|политичког комесара]] Ускочког батаљона.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
Након окупаторске офанзиве и заузимања целог шавничког среза, радио је на обједињавању партијских организација на терену. На Другој среској конференцији КПЈ за Шавник, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] године, био је изабран за организационог секретара. Након тога је био на челу Ускочко-дробњачког батаљона, с којим је учествовао у [[Пљеваљска битка|нападу на Пљевља]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#1. децембар|1. децембра 1941.]] године, када је био рањен.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=408}}
| |||