Први крсташки рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 40:
{{Крсташки походи}}
{{Први крсташки рат}}
Европљанима је крајем XI века изгледало да је стање врло повољно за предузимање крсташког похода. Због слабљења централне власти, мулиманске области на [[Блиски исток|Блиском истоку]] су се поделиле на многобројне феудалне поседе и државице. Одвојио се Египат, а њему су биле потчињене [[Сирија]], [[Палестина (регион)|Палестина]] и феникијске области (Данашњи [[Либан]]). Арабљански свет ослабљен, постао је жртва [[Селџучко царство|Селџука]].
Византија некада јака држава у том делу света, почела је да се опоравља од удараца на западу и истоку. Византијски цареви били су спремни да прихвате помоћ која је долазила из западне Европе у борби против Турака који су се налазили близу византијске престонице, Цариграда.<ref>Јадран Ферлуга, Крсташки походи, Београд (1966). стр. 11.</ref>
Ред 164:
== Формирање витешко-монашких редова ==
Прилив нових снага након Првог крсташког рата био је слаб, па су зато основани витешко-монашки редови. У почетку XII века основан је ред [[Темплари|Темплара]] или Храмовника, назван по седишту које се налазило у близини [[Соломон]]овог храма у [[Јерусалим]]у, и ред Јовановаца или [[Хоспиталци|Хоспиталаца]] који је добио име по манастиру Светог Јована у Јерусалиму. Крајем истога века основан је и трећи, [[Тевтонски ред]], који је добио име по Немцима, оснивачима реда. Ови редови названи су монашким, јер су њихови припадници живели скромно и сиромашно, као монаси посветивши своје дело напретку цркве. Витешким су се називали јер су под монашком мантијом носили панцир и били наоружани за борбу против муслимана у одбрану крсташких поседа на Истоку и „Христовог гроба“. Крајем XII века било је 15.000 темплара.{{sfn|Ferluga|1966|pp=38-39}}
== Референце ==
| |||