Мехмед-паша Соколовић — разлика између измена

Одмах након завршетка сукоба на северној граници Османског царства [[1553.]] године Мехмед-паша је позван на исток у [[Токат]], у рат против Сафивида са румелијских снагама. Сукоб је одложен због побуне Сулејмановог старијег сина [[Принц Мустафа|Мустафе]] који ће убрзо бити ликвидиран по наређењу свог оца. Соколовић је провео зиму у Токату чекајући наредну ратну сезону. Јуна [[1554.]] године Соколовић ће се истаћи са румелијским снагама у маршу од [[Ерзурум]]а до [[Нахчиван (град)|Нахчивана]] и у освајању неколико [[Грузија|грузијских]] тврђава. На повратку са фронта, у [[:en:Amasya|Амасију]], султан Сулејман поставља Мехмед-пашу Соколовића за трећег везера. Соколовић овим постављењем ступа у царско веће-диван. Од тог тренутка Соколовић се суочава са најтежим изазовима од којих је један заштита царског трона. Прво искушење за Мехмед-пашу је била побуна Дузем Мустафе. Наиме, [[1555.]] године, појавила се особа у Добруџи која је тврдила да је легитиман син султана Сулејмана. Наводни син се предао Мехмед-паши који је наредио да се обеси. Године [[1558.]], анимозитет између Сулејманових синова, Бајазита и Селима, достиже црвену линију. Иако султанија Хурем, Сулејманова жена, у сарадњи са њеном кћерком Михрамах изазива отворен сукоб између принчева али није дочекала да види његову завршницу јер је преминула исте године. Млађи син Бајазит је био охрабрен да захтева да буде признат за легитимног наследника трона. Султан Сулејман је послао војску под командом Мехмед-паше Соколовића против Бајазита који се налазио утврђен у Кони. Након што је био поражен Бајазит је побегао у Персију од које је касније откупљен а потом и погубљен [[1561.]] године. Мехмед-паша је интервенисао у борби у име султана и Селима чиме је очувао јединство царевине а самим тим је за себе обезбедио унапређење и признање будућег султана Селима II.

 

[[Датотека:Bajraklidzamija.jpg|мини|лево|180п|[[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]] из [[1575.]] године у Београду. Иако Соколовић није саградио ову џамију она је свакако из времена када је он управљао Царством.]]

[[Датотека:Sokullu Mehmed Paşa Türbesi.jpg|мини|десно|200п|Маузолеј (турбе) Мехмед-паше Соколовића на Ејуп гробљу у Истанбулу.]]