Википедија

Ковачица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 26:
После [[1751]]. овде се опет насељавају Срби, сада граничари из Потисја и Поморишја, који ће као штација 1767. године званично ући у састав Немачко-банатског пука у Панчеву. По Елеру царском ревизору 1774. године постоји и пустара Ковачица у Бечкеречком дистрикту.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт Панчево 2003. године</ref> У Ковачици је рођен 1780. трговац [[Петар (Станисављевић) Рајић]], који је као становник Пеште, 1826. године био један од првих оснивача [[Матице српске|Матица српска]].<ref>Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.</ref>. Место је опет опустело, страдавши током аустријско-турског рата 1788. године. Словаци евангелисти из Ечке и других места долазе после 1800. године на плодну пустару Ковачица, и стварају нову велику граничарску штацију.
 
Неколико година (оконегде 1842.између 1835-1845) у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин, свестрани културни радник, лајтант управитељства [[Александар Андрић]] (1816-1876).<ref>"Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.</ref> Поручник Андрић се интензивно бавио књижевним радом; писаои превођењем са немачког на српски. Писао је приповетке, које су изашле и посебно, као књига "Приповетке" у Будиму 1845. године. У Сегедину је исте 1845. године штампао и практичну књигу о узгоју свилених буба - производњи свиленог конца. Објавио је и штампао у својој штампарији у Београду 1861-1862. године две књиге својих и преведених туђих приповедака, под насловом: "Целокупна дела Александра Андрића".<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1862. године</ref> Писао је песме и краће литерарне и историографске написе у туђим и својим листовима. Писао је дописе из Границе и прилоге у новинама: "Сербскиј народни лист" Пешта (1840-1845), "Пештанско-будимскиј скоротеча" Пешта (1841-1844), "Сербскиј летопис" Пешта (1842), "Нови сербски летопис" Пешта (1841). Издавао је и уређивао свој политички лист "Световид" између 1852-1870. године, који се сели од Темишвара, преко Беча у Београд. У оквиру тог листа излазила су два књижевна подлиска: "Зимзелен" (1847-1862) и "Светозор" (1854). Пред смрт бави се у Букурешту, где покреће "Восток" - српско-бугарски лист 1874. године. Као ангажовани и заслужни Србин, постаобиран је 1848. године у Главни одбор Српског покрета, у Карловцима. Постао је 1861. године члан Матице српске у ПештиНовом Саду, и био кратко време у њеном Књижевном одељењу. Док је живео у Београду, изабран је за почасног члана Српског ученог друштва у Београду. Бавио се новинарством, а по пензионисању био издавач својих новина и календара, те држао дуго штампарију где су се штампали многи српски наслови.<ref>"Световид", Беч 1857.</ref> Издавао је своје календаре "Бршљан" (1861) и Немачко-српски календар за 1864. годину - на немачком језику у Београду.
 
У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату [[Светозар Милетић|Светозару Милетићу]], председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској.<ref>дневни лист "Политика", Београд 1924.</ref> Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у [[Пожун|Пожуну]] (данашњој Братислави). Становници Ковачице окупљени у друштву "Покрок" - читаоници, исказали су свој пијетет на делу, у поводу тада државног празника Видовдана.
Ред 34:
Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] у Ковачици је живело 6259 становника.
 
Поред барокног здања старе словачке евангелистичке цркве подигнуте почетком 19. века, у центру насеља, пре неколико година саграђена је нова православна црква, поред Дома здравља, на западној страни села. Храм је пројектован у српско-византијском стилу и посвећен празнику Покрову Пресвете Богородице, који се још опрема. Ковачичка православна парохија је дуго била парохијска филијала оне у Дебељачи. Месни парох је сада поп Веселин Тодоровић, родом из Панчева, који предаје веронауку у основној и средњој школи.
Овде се налази [[Гимназија Михајло Пупин (Ковачица)]], која 2017. године обележава 50 година постојања.
 
== Називи ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ковачица”