Снег — разлика између измена

'''СнијегСнег''' (или '''снегснијег''') је [[падавине|падавина]] у облику ледених [[кристал]]а [[вода|воде]], која се састоји од мноштва пахуљица. Иако се састоји од малих, неправилних делова, снег је у ствари зрнасти материјал.<ref name="Hobbs">

| isbn = 978-0199587711 }}</ref> Има отворену и меку структуру, док се не нађе под спољашњим притиском. Снег се формира када водена пара [[сублимација (физика)|сублимира]] високо у [[Земљина атмосфера|атмосфери]] на температури мањој од 0-{[[степен целзијуса|°C]]}- (32-{[[фаренхајт|°F]]}-), и након тога падне на земљу. СнијегСнег такође може бити вештачки направљен коришћењем сњежних топова, који уствари праве ситна зрна сличнија крупи.

Снег се задржава у облику замрзнуте кристалне воде током свог животног циклуса, почевши од времена кад се под подесним условима кристали леда формирају у атмосфери, увећају до милиметарске величине, преципитирају и акумулирају на површини, затим долази до метаморфозе у месту, и ултимативно до топљења, склизавања или [[Сублимација (физика)|сублимације]]. [[Мећава|Мећавe]] се формирају и развијају хранећи се на изворима атмосферске влаге и хласногхладног ваздуха. [[Пахуља|Пахуљице]] [[Нуклеација|нуклеирају]] око честица у атмосфери привлачењем [[Потхлађење|потхлађених]] водених капљица, које се смрзавају у кристале хексагоналног облика. Пахуљице попримају мноштво облика, основни међу којима су плочице, игле, стубићи и [[иње]]. При акумулацији снега могу се формирати [[snowpack|снежни наноси]]. Током времена, долази до метаморфозе акумулираног снега, путем [[Синтерисање|синтерисања]], [[Сублимација (физика)|сублимације]] и [[Frost weathering|замрзавања-одмрзавања]]. Док је клима довољно хладна за акумулацију из године у годину, може доћи до формирања [[ледник]]а. У супротном, снег се обично сезонски топи, узрокујући одлив у потоке и реке и обнављање [[Подземне воде|подземних вода]].

На местима гдје је довољно хладно, али нема падавина, могуће је користити сњежне топове за довољну количину снијегаснега за зимске спортове.

[[Датотека:Countries_receiving_snowfall.png|left|thumb|Светско појављивањеПојављивање снежних падавина у свету. Снег на надморским висинама (метри):

Снежни облаци се обично јављају у контексту већих временских система, најважнији од којих су области ниског притиска, које типично инкорпорирају топле и хладне фронтове као део њихове циркулације. Два додатна и локално продуктивна извраизвора снега су олује услед ефекта језера (такође ефекта мора) и ефекат елевације, посебно у планинама.

| access-date = November 27, 2016}}</ref> ForЗа theјужне southernсредње mid-latitudesгеографске ширине, the side of a cyclone thatстрана producesциклона theкоја mostпроизводеи snowнајвише isснега theје southernјужна sideстрана.

}}</ref> Овај тип снежних олугаолуја генерално траје мање од 30 минута у било којој тачцитачки дуж пута фронта, док кретање линије може да покрије велика растојања. Фронталне олује се могу формирати на кратким растојањима испред површине хладног фронта или иза њега где се може јавити продубљавајући систем ниског притиска или серија [[Trough (meteorology)|коритастих]] линија које делују слично традиционалним хладним фронталним пролазима. У ситуацијама где се олује развију постфронтално, није необично да се јаве два или три линеарна олујна појаса који пролазе у брзом следу раздвојени растојањем од само 40 километара тако да сваки пролази дату тачку око 30 минута након претходног. У случајевима где постоји велика количина вертикалног раста и мешања, олуја може да развије угњеждене кумулонимбусне облаке што доводи појава муња и грмљавине које се називају [[Снежна грмљавина|снежним грмљавинама]].

Снег језерског ефекта се формира током током хладнијих атмосферских услова кад се хладна ваздушна маса креће преко великих пространстава топлије [[језеро|језерске]] воде,. загревајућиДолази нижидо слогзагревања нижег слога ваздуха који преузима [[водена пара|водену пару]] из језера сеи подиже се кроз хладнији горње слојеве ваздуха, смрзава и бива депонован на обалама лоцираним у смеру ветра.<ref>{{cite web|url=http://www.noaa.gov/features/02_monitoring/lakesnow.html|title=NOAA - National Oceanic and Atmospheric Administration - Monitoring & Understanding Our Changing Planet|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.comet.ucar.edu/class/smfaculty/byrd/sld012.htm |title=Fetch |publisher= |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080515101954/http://www.comet.ucar.edu/class/smfaculty/byrd/sld012.htm |archivedate=May 15, 2008 |df= }}</ref>

Области које су под утицајем снежног ефекта језера се називају [[снежни појас]]и. Овим су обухваћене области источно од [[Велика језера|Великих језера]], западне обале северног Јапана, [[Камчатка|Камчатско полуострво]] у Русији, и области у близини [[Велико слано језеро|Великог сланог језера]], [[Црно море|Црног мора]], [[Каспијско море|Каспијског мора]], [[БалтчкоБалтичко море|Балтичког мора]], и делова северног Атланског океана.<ref name="SCHMID">Thomas W. Schmidlin. [https://kb.osu.edu/dspace/bitstream/1811/23329/1/V089N4_101.pdf Climatic Summary of Snowfall and Snow Depth in the Ohio Snowbelt at Chardon.] Retrieved on March 1, 2008.</ref>

Снешна пахуљица се састоји од око 10¹⁹ молекула воде, који су доданидодати на своју основу различитим брзинама и у различитим обрасцима, у зависности од премене температуре и влажности унутар атмосфере корз коју пахуљица пада на свом путу до земље. Као резултат тога, снежне пахучице међусобно варирају, мада следе сличне обрасце.<ref>{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2007/02/070213-snowflake.html|title="No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals|author=John Roach|date=February 13, 2007|accessdate=July 14, 2009|publisher=[[National Geographic Society|National Geographic]] News}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://atmos-chem-phys.org/8/5669/2008/acp-8-5669-2008.pdf|title=Origin of diversity in falling snow|author=Jon Nelson|journal=Atmospheric Chemistry and Physics|date=September 26, 2008|accessdate=August 30, 2011|doi=10.5194/acp-8-5669-2008|volume=8|pages=5669–5682}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.aft.org/pubs-reports/american_educator/issues/winter04-05/Snowflake.pdf |title=Snowflake Science |author=Kenneth Libbrecht |journal=American Educator |date= 2004 |accessdate= 14. 7. 2009 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081128094655/http://www.aft.org/pubs-reports/american_educator/issues/winter04-05/Snowflake.pdf |archivedate=November 28, 2008 }}</ref>

|bibcode=2008Sci...319.1214C}}</ref> ArtificialВештачка nucleiјезгра includeобухватају particles ofчестице [[silverсребро iodideјодид]]а andи [[dryсуви iceлед|сувог леда]], andи theseона areсе usedкористе toза stimulateсимулирање precipitationпертурбација inосемењавања [[cloud seeding]]облака.<ref>{{cite web|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=cloud+seeding&submit=Search|title=Cloud seeding|author=Glossary of Meteorology|year=2009|accessdate=June 28, 2009|publisher=[[American Meteorological Society]]}}</ref>

OnceКад aје dropletједном hasкапљица frozenзамрзнута, itона growsрасте inу theсуперзасићеном supersaturatedокружењу environment—one— whereоном airу isкоме saturatedје withваздух respectзасићен toрелативно iceна whenлед theкад temperatureје isтемпература belowиспод theтачке freezing pointзамрзавања. TheКапљице dropletзатим thenрасту grows by diffusion ofпутем waterдифузије moleculesмолекула inводе theу airваздуху (vaporпари) ontoна theповршину iceледених crystalкристала surfaceгде whereсе theyсе areони collectedсакушљају. BecauseПошто waterсу dropletsводене areкапљице soзнатно muchбројније moreод numerousкристала thanзбог theњиховог iceизузетног crystals due to their sheer abundanceобиља, theкристали crystalsимају areспособност ableраста toдо grow to hundreds ofстотина [[micrometerмикрометар]]sа orили millimeters in size at the expense ofмилиметара theна waterрачун dropletsводених byкапљица theпутем [[Wegener–Bergeron–Findeisen process|Вегенер–Бергерон–Финдејсеновог]] процеса. TheКореспондирајуће correspondingисцрпљивање depletionводене ofпаре waterузрокује vaporда causesкристали theледа iceрасту crystalsна toрачун grow at the droplets' expenseкапљица. TheseОви largeвелики crystalsкристали areсу anефикасан efficient source ofизвор precipitationпреципитације, sinceпошто theyони fallпадају throughкроз theатмосферу atmosphereуслед dueњихове to their massмасе, andи mayможе collideдоћи andдо stickсудара togetherи inспајања clustersу кластере, orили aggregatesагрегације. TheseОви агрегати aggregatesсу areснежне snowflakesпахуљице, andи areони usuallyсу theобично typeтип of ice particleледених thatчестица fallsкоји toпада theна groundземљу.<ref name="natgeojan07">{{cite journal|author=M. Klesius| title=The Mystery of Snowflakes| journal=National Geographic| volume=211| issue=1| year=2007| issn=0027-9358|page=20}}</ref> AlthoughМада theје iceлед is clearпрограчан, scatteringрасипање ofсветлости lightна byкристалним theстранама crystalи facets and hollowsшупљинама/imperfectionsimperfeкciјама meanузрокује thatда theсу crystalsкристали oftenобично appearбели white in color due toуслед [[diffuseДифузна reflectionрефлекција|дифузне рефлекције]] of the wholeцелог [[spectrumспектар|спектра]] of [[lightсветлост]]и by theна smallмалим iceчестицама particlesледа.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=4T-aXFsMhAgC&pg=PA39&lpg=PA39|title=Hands-on Science: Light, Physical Science (matter) – Chapter 5: The Colors of Light|page=39|author=Jennifer E. Lawson|isbn=978-1-894110-63-1|year=2001|accessdate=June 28, 2009|publisher=Portage & Main Press}}</ref>

=== КlasifiкaцијаКласификација снежних пахуљица ===

{{Main article||SnowflakeПахуљице#ClassificationКласификација}}

[[FileДатотека:Snowflakeschapte00warriala-p11-p21-p29-p39.jpg|thumb|right|AnРана earlyкласификација classificationснежних ofпахуљица snowflakes byпо [[IsraelWilson Bentley |Израел PerkinsПеркинс WarrenВорену]].<ref>

[[MicrographyМикрографија]] ofхиљада thousandsснежних ofпахуљица snowflakesод from1885 1885на onwardовамо, startingпочевши withод [[Wilson Bentley|WilsonВилсона AlwynАлвина BentleyБентлија]], revealedоткрила theје wideшироку diversityразноликост ofпахуља snowflakesунутар withinкласификованог aскупа classifiable set of patternsшаблона.<ref>{{cite web|url=http://www.digitaljournal.com/article/263168|title=No two snowflakes are alike|date=December 7, 2008|author=Chris V. Thangham|accessdate=July 14, 2009|publisher=Digital Journal}}</ref> Closely matchingЗапажени snowсу crystalsблиско haveслични beenкристали observedснега.<ref name="identical_crystals">{{cite news

! colspan=2| TemperatureTemperaturни rangeопсег

! colspan=2| SaturationОпсег rangeзасићења

! colspan=2| TypesТипови ofснежних snow crystalкристала

!°-{C}-

!°-{F}-

!-{g/m³}-

!-{oz/cu yd}-

! ''belowиспод'' saturationзасићења

! ''aboveизнад'' saturationзасићења

| {{convert|0|to - |-3.,5|C|F|0|disp=table}}

| {{convert|0.,0|to - |0.,5|g/m3|oz/cuyd|disp=table}}

| style="text-align:center;" | ThinТанке platesплоче

| {{convert|-3.,5|to - |-10|C|F|0|disp=table}}

| {{convert|0.,5|to - |1.,2|g/m3|oz/cuyd|disp=table}}

| style="text-align:center;" | SolidЧврсте prismsпризме

| style="text-align:center;" | HollowШупље prismsпризме

| {{convert|-10|to - |-22|C|F|0|disp=table}}

| {{convert|1.,2|to - |1.,4|g/m3|oz/cuyd|disp=table}}

| style="text-align:center;" | ThinТанке platesплоче

| style="text-align:center;" | SectoredСекторске platesплоче

| {{convert|-22|to - |-40|C|F|0|disp=table}}

| {{convert|1.,2|to - |0.,1|g/m3|oz/cuyd|disp=table}}

| style="text-align:center;" | ThinТанке platesплоче

| style="text-align:center;" | ColumnsСтубови

|bibcode = 2004JAtS...61..514B}}</ref><ref>{{cite web|author= Kenneth G. Libbrecht|url=http://www.its.caltech.edu/~atomic/snowcrystals/primer/primer.htm|title=A Snowflake Primer|date=October 23, 2006|publisher=[[California Institute of Technology]]|accessdate=June 28, 2009}}</ref><ref>{{cite journal|author=Kenneth G. Libbrecht|title=The Formation of Snow Crystals|journal=American Scientist|volume=95|issue=1|pages=52–59 |date= 2007|doi=10.1511/2007.63.52}}</ref> IfАко aкристал crystalпочне hasда startedсе formingформира inу aрежиму columnстубног growth regimeраста, atна aroundоко {{convert|-5|C|F|0}}, andи thenзатим fallsзападне intoу theтоплији warmerравни plate-likeсличан regimeрежим, thenонда plateизничу orплоче dendriticили crystalsдендритски sproutкристали atна theкрајевима end of the columnстуба, producing soпроизводећи calledтакозван "capped„затворене columns"стубов”.<ref name="natgeojan07" />