Ђорђе Јовановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
== Биографија ==
[[Датотека:Portret Katarine Stojimirović, Đorđe Jovanović.jpg|thumb|Ђорђева биста Катарине Стојимировић]]
Ђока је рођен у Новом Саду као најмлађе седмо дете, у породици грчког порекла. Од оца Николе Јовановића који био је учитељ, а мајке "лепе Гркиње" Јоханиде или Јованке (по српски). Породица се преселила због очеве службе у Пожаревац, где је завршио он основну школу. Учитељ Јовановић се ту дружио са колегом Ђуром Јакшићем, који је "кир" Николу описао у приповетки "Чича Тима": "дебели даскал, родом из Јеладе". Ђорђе је кренуо у Крагујевачку гимназију, па је по мајчиној жељи прешао убрзо на Земљодељско-шумарску школу у Пожаревцу. По мајчиној смрти измолио је министра просвета 1879. године, да му се дозволи упис у гимназију.<ref>Миодраг Јовановић: "Вајар Ђока Јовановић (1861-1953)", Београд 2008. године</ref> По завршеној београдској Реалци 1882. године, уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]], и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Оженио се први пут током студија у Минхену, са Немицом, Емом Викторијом Шајтлер.
Вратио се у [[Србија|Србију]] и током 1891. радио као наставник цртања у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]]. Већ 1892. поново је отишао у Париз, где је остао до 1903. Поново се вратио у Београд где је постао професор, а потом и директор Уметничко-занатске школе, од 1905. до 1919, с тим што је ратне године провео у [[Француска|Француској]]. После рата, до пензионисања 1926, радио је као професор у [[Четврта београдска гимназија|Четвртој београдској гимназији]] и као инспектор Министарства грађевина.
|