Ђорђе Јовановић — разлика између измена

Ђока је рођен у Новом Саду као најмлађе седмо дете, у породици грчког порекла. Од оца Николе Јовановића који био је учитељ, а мајке "лепе Гркиње" Јоханиде или Јованке (по српски). Породица се преселила због очеве службе у Пожаревац, где је завршио он основну школу. Учитељ Јовановић се ту дружио са колегом Ђуром Јакшићем, који је "кир" Николу описао у приповетки "Чича Тима": "дебели даскал, родом из Јеладе". Ђорђе је кренуо у Крагујевачку гимназију, па је по мајчиној жељи прешао убрзо на Земљодељско-шумарску школу у Пожаревцу. По мајчиној смрти измолио је министра просвета 1879. године, да му се дозволи упис у гимназију.<ref>Миодраг Јовановић: "Вајар Ђока Јовановић (1861-1953)", Београд 2008. године</ref> По завршеној београдској Реалци 1882. године, уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]], и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Оженио се први пут током студија у Минхену, са Немицом, Емом Викторијом Шајтлер. ТуИз тог "нескладног" брака родила су се родиодва синсина, Александар и Мирко. Након растављања, којипребацио је отац оба сина у Париз где је наставио образовање. У престоници Француске упознаће младу девојку Парижанку од 15 година - Маргарету, која ће му прво помоћи око деце, а затим постати и супруга.<ref>Аница Шаулић: "Ђорђе Јовановић - српски вајар", сепарат, Нови Сад 1958. године</ref> Син Мирко, ће погинути у Првом светском рату на реци Марни 1915. године, борећи се као добровољац у француској Легији странаца. Из Минхена је 1887. прешао у [[Париз]] и тамо је на ''-{École des Beaux-Arts}-'', у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890. Био је први српски академски вајар.<ref>[http://www.srpskilegat.rs/kuca-velikog-srpskog-vajara-djordja-jovanovica-na-neimaru/ Српски легат: Кућа великог српског вајара Ђорђа Јовановића на Неимару]</ref>