Лајош I Анжујски — разлика између измена

{{цитат|Вама долази Писани, који у једној руци држи гранчицу мира, а у другој силу. При­хватите ли прво, сигуран Вам је иметак и живот; одлучите ли се за друго, биће Вам, као што је било Которанима.}}
 
Шибеничани су се ипак одлучили за отпор. Међутим, град [[Опсада Шибеника (1378)|је брзо освојен]] и Писани је, заиста, опљачкао и спалио град. Адмирал се потом вратио под Задар и наставио блокаду града. Задрани су улаз у луку затворили ланцем, што им је доста помогло да одоле млетачком бродовљу. Не губивши време, Писани је 7. новембра послао провидура Лоредана са 10 галија на север. Први на удару ове Лореданове флоте је био [[Опсада Раба (1378)|град Раб]].{{sfn|Хорват|1924|p=193}} Побојавши се да не прођу као Котор или Шибеник, Рабљани су 9. новембра сазвали градско веће, на ком је 81/85 посланика било за предају.{{sfn|Хорват|1924|p=193-194}} На то су Лоредану предати градски кључеви. Провидур је тада са Рабљанима склопио један уговор, по коме им је било дозвољено да и даље живе по старим својим обичајима и за­конима, али с тим да им Млечани именују градског кнеза, који ће добијати инструкције из Венеције, а плату од града. Охрабрен досадашњим успесима, Писани је одлучио, да удари на ђеновљанско бродовље. С тим циљем, он је 16. новембра допловио до Трогира и сутрадан [[Опсада Трогира (1378)|напао градску тврђаву]] у којој се налазио Лучано Дорија. Али, Трогирани и Ђеновљани су одбили све млетачке нападе, побивши 600 и ранивши 700 Млечана.{{sfn|Хорват|1924|p=193194}} Изгубивши много људи, Писани је кренуо у повлачење, али га је 7. маја 1379. године, [[Битка код Пуле|код Пуле]], пресрео Лучано са 23 галије. Иако је Лучано у овој бици нашао смрт, флота је предвођена његовим замеником [[Амброзио Дорија|Амброзијем Доријом]] успела да однесе сјајну победу, потопивши 15 лађа, побивши 2.400 људи и отевши им сав ратни плен.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=193194}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234}} По повратку у Венецију, Писани је бачен у тамницу због неуспеха, а сама Република је крајем месеца упутила посланство Лајошу са молбом за мир.{{sfn|Хорват|1924|p=193194}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=}} Главни резултат ове победе, ипак, није била коначна угарска победа у рату, већ само которска предаја угарском краљу.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234}} Твртко није ништа могао предузети, да неби дошао у отворени сукоб са Лајошем, али је, ипак, ставио до знања Дубровчанима да им неће дозволити да поседну тај град.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=234-235}}
 
[[Датотека:Francesco Hayez 011.jpg|мини|лево|300п|'''Ослобађање Витореа Писанија''', [[уље на платну]] [[Франческо Ајез|Франческа Ајеза]] из 1840. године]]
Претрпевши још неколико пораза, Млечани су били приморани да врате Писанија на чело флоте. Писани је, овог пута, имао успеха и 24. априла 1380. године је у [[Кјођа|Кјођи]] заробио 17 ђеновских лађа са великом војском. После тога, адмирал је напао Задар, али, пошто није успео да преотме град, почео је пустошити угарску обалу, заробивши неколико бродова. Када је Писани умро, 13. августа 1380. године, његову акцију је наставио нови адмирал Лодовико Лоредано. 29. августа Лоредано је спалио град [[Сењ]] и [[Башка (Хрватска)|Башку]] на Крку, што је приморало Лајоша да затражи преговоре.{{sfn|Хорват|1924|p=193194}} [[Торински мир|Миром у Торину]], 8. августа 1381. године, Лајош је вратио Млетачкој републици све градове које је освојио у самој Италији, док се Република одрекла Котора, Раба и других градова на источној обали Јадранског мора.{{sfn|Хорват|1924|p=193194}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=235}} Уз то Република се обвезала и, да ће краљу надо­кнадити сав ратни трошак од 100.000 дуката са каматом.{{напомена|По 7.000 годишње.}} Међутим, дуго се није приступило извршавању одредби споразума.{{напомена|Одредбе мировног споразума у Торину биле су извршене тек 1383. године, две године по његовом потписивању.}}{{sfn|Хорват|1924|p=193194}}
 
== Последње године ==
Анониман корисник