Арапи — разлика између измена

'''Арапи''' ({{јез-арап|العرب}} [''-{ʻArab}-'']) [[семити|семитски]] су [[народ]] који је већим дијеломделом настањен на [[Блиски исток|Блиском истоку]] и у [[северна Африка|сјевернојсеверној Африци]]. Арапа има око 250 милиона, и постоје три класификације припадности арапском народу: по политици, [[Језик|језику]] и поријеклупореклу. На основи ове три класификације број Арапа је растегљив, јер ако се иде по броју људи којима је арапски први језик - њихов број је тада 180 милиона. Арапи говоре арапским језиком и користе се [[арапско писмо|арапским писмом]].

Семитски народ настањен на [[Средњи исток|Средњем истоку]] и сјевернојсеверној Африци од [[Мароко|Марока]] до [[Оман]]а, и од [[Турска|Турске]] до [[Ченеј|Ченеја]] на југу. Географски Арапи се простиру на неких 10 милиона [[квадратни километар|квадратних километара]] и броје најмање 200.000.000 припадника. Око 4 милиона Арапа живи такође у Европи и око 2 милиона у Америци. На [[Арабијско полуострво|Арабијском полуострву]], у области Хеџаса, створена је у [[5. век|5. вијекувеку]] арапска држава, са привредним и вјерскимверским центром у граду [[Мека|Меки]]. Срце арапске земље је [[Саудијска Арабија]] и [[Јемен]], подручје познато као [[Хиџаз]]. Око 610. године, рођењем [[ислам]]а, Хијаз постаје трговачко средиште дуж караванских путева. [[Мека]] постаје један од најзначајнијих градова.

Етнички, Арапи су углавном тамнокоси и смеђих очију, пути свијетлесветле, али и она варира од мјестаместа до мјестаместа. По вјеривери су већином [[сунизам|сунитски муслимани]], и тек 10% [[шиизам|шиити]] (посебно у Јемену, дијелуделу [[Ирак]]а и обали [[Персијски залив|Персијског залива]]). Првенствено Арапи су, уз Јевреје, један од два народа којима је поријеклопорeкло дао [[Сем (Библија)|Сем]]. Кроз своју историју основали су цијелицели низ држава, то су: [[Алжир]], [[Бахреин]], [[Египат]], [[Ирак]], [[Јордан]], [[Кувајт]], [[Либан]], [[Либија]], [[Мароко]], [[Оман]], [[Катар]], [[Саудијска Арабија]], [[Судан]], [[Сирија]], [[Тунис]], [[Уједињени Арапски Емирати]], [[Јемен]], и [[Палестина (држава)|Палестина]] која се још бори за свој настанак и признање. Социјално Арапе дијеледеле на стално-насељене (рурални ' фелахин' = сељаци и урбани ' хадар', градски Арапи ) и номадски, познајемо их као [[Бедуини|Бедуине]]. Постоје и више језично семитизованих (тачније арабизованих) народа, али они нису Арапи, и етнички су нешто друго, посебно има арабизованих Јевреја у сјеверној Африци, Јемену и Ираку. Арабизовани су и неки [[Копти]] (ови су ипак поријекломпореклом прави Египћани, [[Хамити|хамитски]] народ чији су преци утемељили египатску културу и државу. Међу хамитским [[Бербери]]ма има такође доста арабизованих група, номада који насељавају пустињске предјелепределе сјевернесеверне Африке.

Име Арапи и [[Арабијско полуострво|Арабија]] јавља се још у [[асирско краљевство|асирским]] текстовима као ''мâту арбâи'', тачна локација овог подручја није позната, касније се јављају термини Араби, Арубу, Урби. –У сродном [[хебрејски језик|хебрејском]] језику ријеч `аравах’ и ‘арав’ означава пустињу, па би се могло превести да су Арапи ‘пустињски народ’. Полуострво Арабија прекривена је непрегледним пустињама и прадомовина је овог експанзивног народа који се проширио преко цијеле сјевернесеверне Африке.

Почетком [[7. век|7. вијекавека]] живео је велики [[пророк Мухамед]], проповједникпроповедник нове вјеревере — [[Ислам|ислама]]. Ислам на арапском језику значи покорност према вољи Божјој. Према Мухамедовом учењу, постоји само један Бог — Алах. Према томе, свеукупно друштво представља цјелинуцелину којом управља свемогући Бог, преносећи вјерницимаверницима поруке преко пророка. [[Мухамед]] је стекао велики број присталица у светом граду [[Мека|Меки]], што га је учинло непожељним за сљедбеникаследбеника владајућег култа Кабе, пријепре свега за старо племство. Он је [[622]]. године напустио Меку и отишао у [[Медина|Медину]], одакле је почео обрачун са противницима. Тај његов излазак муслимани називају [[хиџра]] (пресељење, раскид са старим) и од тог периода почиње њихово рачунање времена. Послије Мухамедове смрти вођа ислама постао је калифа (представник, викар), који је дјеловаоделовао као имам (онај ко води дневне молитве у џамији). Арапи су већином [[Ислам|исламске]] вјероисповијестивероисповијести, што увелико диктира начин њиховог живота и њихове обичаје. Међутим, велике мањине Арапа су [[хришћани]] и [[друзи]], попут [[Либан]]а и [[Сирија|Сирије]], гдјегде захваљујући вјерскојверској измијешаностиизмешаности постоји далеко већа варијација у традицији и обичајима.

Муслимански арапи су народ који живи по [[Куран]]у, то јест по његовом учењу. Куран је често закон неке државе којима су регулисани сви аспекти њиховог живота. Међу арапима преовладава патријархални систем. [[Полигамија]] је дозвољена, а Арапин, зависно од могућности, може имати до четири жене. Дата ријечреч код људи вреднија је од било каквог уговора и она би се морала поштовати.

Арапи, као ни [[Јевреји]], не једу свињетину, овчетина је зато честа. У Либији је познато национално јело [[кус-кус]], припрема се са овчетином и рибом и разним поврћем. УмјестоУместо масти Арапи користе маслиново уље, а колачи се често праве од меда.

Арапи су у [[Европа|Европи]] почетком [[8. век|8. вијекавека]] напали визиготску Шпанију (покорили су је 711. године), а потом Франачку државу. Надирање ислама у Европу зауставио је [[Карл Мартел]] у бици код Поатјеа [[732]]. године. Ова побједапобеда учврстла је моћ и превласт Карлове породице. Арапима у Европи се може захвалити на знању о вјештачкомвештачком наводњавању тла, које се због безобзирног крчења шума почело исушивати. Ово се треба узети условно, јер је знање о наводњавању постојало још у доба Рима. Многи вијадукти су и данас у функцији као дијеловиделови водовода у појединим градовима. У старом Египту поља су се такође вјештачкивештачки наводњавала. По свој прилици су ову вјештинувештину Арапи стекли ширењем на некадашње просторе Римског царства. Из Шпаније ово се знање проширило на сјеверсевер, преко [[Алпи|Алпа]] све до [[Исланд]]а. Шпанска ријеч 'нориа', означава степен наводњавања, и настала је од арапског нд'ура. [[Памук]], који данас води главну ријечреч у текстилној индустрији, такође су у Европу донели Арапи, из њиховог језика потекао је француски израз '-{coton}-' и енглески '-{cotton}-'.