Меланија Бугариновић — разлика између измена

| име = Меланија Бугариновић

| слика =

| опис_слике =

| ширина_слике =

| пејзажно =

| боја_позадине =

| име_по_рођењу = Меланија Бугариновић

| алијас =

| инструмент = [[Певач|Вокал]]

| жанр = [[Опера]]

| занимање = [[Списак оперских певача|Оперска певачица]]

| активни_период =

| издавачка_кућа =

| везани_чланци =

| вебсајт =

Меланија Бугариновић је већ са шест година певала у певници цркве у [[Бела Црква|родном граду]], а наставила да се бави певањем у школском хору. Музичку школу је учила у [[Темишвар|Темишвару]]у, где се и удала и родила кћерку [[Мирјана Бугариновић Калин|Мирјану]], касније познату оперску певачицу.

У [[Београд]] је дошла [[1930]]. године. Тадашњи управник [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], Милан Предић, и директор Опере, чувени композитор [[Стеван Христић]], препознали су у њој аутентичну и свежу оперску снагу, па је након месец дана проведених у [[Београд|Београду]]у, примљена у Оперу. Ускоро је добијала главне улоге у операма. У Опери [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]] је имала ангажман у два наврата: у периоду од [[1930]]. до [[1937]]. године и од [[1946]]. до [[1968]]. године.

Године [[1937]]. одлази у [[Беч]] и постаје прва [[Срби|Српкиња]] са сталним ангажманом у [[Бечка опера|Бечкој опери]]. Истовремено јој је понуђен и ангажман у [[Берлин|Берлину]]у, али се она ипак одлучила за одлазак у [[Беч]]. Такође је прва Српкиња на [[Бајројтске свечаности|Бајројтским свечаностима]] у [[Немачка|Немачкој]], на које право учешћа имају најеминентнији [[солиста|солисти]] и [[диригент|диригенти]]и, где је као чланица фестивалског ансамбла (сезона [[1952]]/[[1953]]) остварила низ ликова из [[Рихард Вагнер|Вагнерових]] опера.

Оперски репертоар Меланије Бугариновић је био изузетно богат, и по броју оперских улога и по броју заступљених [[композитор|композитора]]а. Гостовала је у [[Немачка|Немачкој]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Чехословачка|Чехословачкој]], [[Италија|Италији]], [[Француска|Француској]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР-у]], [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Грчка|Грчкој]], [[Израел|Израелу]]у, [[Египат|Египту]]...

Меланија Бугариновић је умрла [[1986]]. године, а иза ње су остале две куће у [[Београд|Београду]]у од по неколико стотина квадрата, изузетно вредна [[Нумизматика|нумизматичка]] и [[Филателија|филателистичка]] збирка, као и раскошан златни накит.

Један од чланова уговора у вези са основаним фондом је био тај да се из покретне имовине која се уноси у Фонд, издвоје предмети везани за уметнички развој и стваралаштво певачица и да се они на одговарајући начин учине доступним јавности. Након смрти Меланије Бугариновић [[1986]]. године, сва покретна имовина је пренета у [[Музеј града Новог Сада]]. У овој институцији културе формирана је посебна збирка – Меморијал Меланије Бугариновић и кћерке Мирјане Калиновић – Калин, као трајна успомена на две српске [[примадона|примадоне]]. Музејска колекција садржи драгоцен документарни и илустративни материјал, личне предмете и мноштво других свакодневних предмета који су се налазили у домовима Меланије Бугариновић и Мирјане Калиновић. Из сачуваних личних докумената, могу се дознати детаљи из приватних и професионалних [[биографија]] две певачице, а међу 1500 сачуваних [[фотографија]], посебно се истичу бројне сценске фотографије, почевши од раних тридесетих година и првих ангажмана Меланије Бугариновић, до улога у [[Беч|Бечу]]у, [[Берлин|Берлину]]у и другим европским [[Метропола|метрополама]].

О професионалним успесима мајке и кћерке сведоче и сачувани плакати, програми и позивнице за представе у реномираним [[Оперска кућа|оперским кућама]]. Јединствени комплети [[Грамофон|грамофонских плоча]], снимљени у [[Лондон|Лондону]]у, [[Париз|Паризу]]у, представљају праву драгоценост, док аматерске [[магнетофон|магнетофонске]]ске и филмске траке приказују певачице и у опуштенијем окружењу. Посебан сегмент сталне поставке у [[Музеј града Новог Сада|Музеју града Новог Сада]] издвојен је за реконструкцију [[Ентеријер|ентеријера]] њихових домова, па публика има прилику да види [[Музички инструмент|инструменте]], [[Уметничке слике|уметничке слике]], [[намештај]], [[Примењена уметност|предмете примењене уметности]]. Приликом сваког од својих бројних гостовања, она је куповала интересантне детаље којима је опремала просторе своје виле у [[Београд|Београду]]у. [[Аустрија|Аустријско]] и [[Русија|руско]] [[сребро]], [[Мурано (Венеција)|стакло]] из [[Венеција|Венеције]], [[порцелан]] из [[Беч|Беча]]а и студијске копије значајних европских сликара, били су интересантни оку Меланије Бугариновић.

Ови експонати осликавају укус, свакодневицу и приватни живот Меланије Бугариновић, али и начин живота послератне генерације имућних Београђана. Нажалост, судбина ове заоставштине има и своју тужну страну. Иако су Новом Саду поклоњене две београдске виле у којима су певачице становале, лошим газдовањем једна од њих је неповратно изгубљена, а друга потпуно преправљена од стране закупца. Живот примадона у зеленилу мирног [[Сењак|Сењака]]а данас је могуће видети само на неколико филмских трака и фотографија које се чувају у Музеју града Новог Сада.