Марија Милославска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 30:
Марија Иљинична млађа ћерка Иља Даниловича Милославског и Екатарине Фјодоровне Милославске. 1647. године цар Русије Алексеј I је организовао избор за младу. Оваква врста изборе младе потиче још од владавине [[Иван III Васиљевич|Ивана III]], чија је супруга Софија Палиологина потицала из византијске царске породице, а метода избора је била примењивана и у византијском царству. Изборним одбором је руководио Борис Морозов, утицајни тутор и рођак Маријиног оца. Он је окупио двеста девојака међу којима је била и Марија. Међутим, током церемоније цар је изабрао Јефимију Фјодоровну. Али након тога је Борис умешао своје прсте, подмитио судског лекара како би јој дијагностификовао епилепсију. Због тога је она заједно са оцем била протерана, опзжвши их да су покушали да сакрију њену болест, чиме је поништен његов први избор.
 
Марија је била други избор цара и од стране судског лекара проглашена је као потпуно здрава. Венчање је одржано [[16. јануар]]а 1648. године у Москви.<ref name=":0">{{ру}}{{cite web|title=ЦАРЬ АЛЕКСЕЙ МИХАЙЛОВИЧ |url=http://www.kulichki.com/inkwell/text/special/history/kostom/kostom34.htm|publisher=kulichki.com|accessdate= 9. 11. 2017|date= }}</ref> Венчање језа разлику од сличних царских венчања одржано потпуно другачије без много помепомпе и светковина, већ скромно и у мирном тону. Десет дана након венчања, Борис Морозов се без обзира на огормуогрому разлику у годинама оженио са њеном сестром Аном Милославскајом, јачајући свој утицај у власти. <ref name=":0" />Њен отац је након тога постао [[Бољари|бољар]] и најутицајнија особа на суду, чинећи породицу Милославски једном од најутицајнијих на царском двору. Брак са царем Ааексејом је био срећан. Током московског устанка 1648. године, одмах након венчања евакуисали су се у [[Коломенско]].<ref name=":0" />
 
У [[Руска Империја|царској Русији]], улога царице била је полу-јавна; све руске племкиње би требало да живе у изолацији, са што мање контакта са мушкарцима. Упркос овоме, од царице је требало очекивати да представља идеал женске православне преданости, а ван својих верских дужности, управља пословима особља и учествује у јавним добротворним и верским активностима. Царица Марија је испунила своју улогу како у добротворном, тако и у религијском смислу. Учествовала је у добротворним јавним донацијама у московским болницама за сиромашне, болесне и инвалиде. Понашала се као заштитник култа [[Марија Египћанка|Марије Египћанке]] и фаворизовала манастир Сретенски (Москва) и била покровитељ. Године 1653, она је наручила икону за манастир,<ref>{{ру}}{{cite web|title=Сказание о чудесах от икон Богородицы в Успенском девичьем монастыре Александровой слободы (комментарий в свете веры) |url=http://www.sedmitza.ru/text/409799.html|accessdate= 10. 11. 2017|date= 19. 4. 2007 }}</ref> светица која је касније сматрана светом заштитницом [[Романов|династије Романов]].
 
Марија је умрла од грознице након порођаја, неколико месеци након смрти свог оца.