Вилхелм II од Немачке — разлика између измена

Вилхелмова улога у рату је била све мања, јер је све више бавио церемонијама доделе награда и почасним дужностима. Врховна команда је наставила са својом стратегијом, иако је било јасно да је [[Шлифенов план]] пропао. До 1916. Немачко царство је фактички постала војна диктатура на челу са фелдмаршалом [[Паул фон Хинденбург|Паулом фон Хинденбургом]] и генералом [[Ерих Лудендорф|Ерихом Лудендорфом]].{{sfn|Craig|1978|pp=374, 377–78, 393}} Све више одсечен од стварност и процеса доношења политичких одлука, Вилхелм се све више колебао између дефетизма и снова о победи, зависно од успеха његове војске. Ипак, Вилхелм је задржао врховни ауторитет у питањима политичких именовања, и то тек када је добијена његова сагласност да се могу спровести велике промене у Врховној команди. Вилхелм је подржавао смену Хелмута фон Молткеа млађег у септембру 1914. и његово замењивање [[Ерих фон Фалкенхајн|Ерихом фон Фалкенхајном]]. Хинденбург и Лудендорф су 1917. одлучили да им Бетман-Холвег више није прихватиљив да буде канцелар и затражили су од Вилхелма да постави неког другог. Када је питао кога би они прихватили, Лудендoрф је предложио [[Георг Михаелис|Георга Михаелиса]], кога је он једва познавао. Цар уопште није познавао Михаелиса, али је прихватио предлог. Подршка цару се комплетно урушила током октобра и новембра 1918. у војсци, у цивилној влади и у немачкој јавности, када је амерички предсеник [[Вудро Вилсон]] ставио до знања да цар више не може учествовати у мировним преговоима.{{sfn|Cecil|1996|p=283}}{{sfn|Schwabe|1985|p=107}} Исте године Вилхелм се разболео током пандемије [[Шпанска грозница|шпанске грознице]], али је преживео.<ref>Collier 1974</ref>