Атентат у Народној скупштини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м http -> https
Ред 6:
[[20. јун]]а [[1928]], и овако веома бурна седница Народне скупштине је ескалирала током наступа радикалског посланика Томе Поповића, који је вербално напао Стјепана Радића, који је одбијао да се укључи у дискусију, и упркос опомени председника скупштине, запретио да ће „Ако се ваш вођа, ако Стјепан Радић, који брука хрватски народ, и даље продужи са вређањем, да ће његова глава пасти. Ја вам господо то кажем и од тога не бежим! Ја вам то јамчим!". Тому Поповића је за говорницом заменио [[Пуниша Рачић]], радикалски посланик из Црне Горе, који је, пошто је поздравио држање посланика Поповића и сам запретио „И господо, као Србин и народни посланик према својој нацији и отаџбини отворено кажем, да ћу употребити и друго оружје, које треба да заштити интересе српства..." Пошто је посланик [[Светозар Прибићевић]] казао „Хоћете да се у Лондону чује да се овде прети оружјем!" Рачић је наставио „Има неколико година, откад је требало да се наша држава консолидира, кад је требао наш народ да искористи, што је стекао у рату својим јунаштвима и верношћу према савезницима. Све дотле је један део народа употребљавао, што је најгоре, клевете да омета сређење, и издавао интересе нашег народа и ове наше државе." На оптужбу о издаји дошло је до великог узбуђења у редовима Сељачке и Самосталне демократске странке. Изреволтиран, посланик ХСС-а [[Иван Пернар]], пришао је Рачићу који је силазио са говорнице и довикнуо му: „Опљачкао си бегове!"{{sfn|Fogelquist|2011|p=312}} Рачић је прво позвао председавајућег [[Нинко Перић|Нинка Перића]] да казни Пернара, и вратио се на говорницу, где је узвикнуо „Ако га не казните, ја ћу да га казним. Ја ћу се лично обрачунати са њиме. Ко год буде покушао, да се стави између мене и Пернара, погинуће!"{{sfn|Fogelquist|2011|p=312}}
 
Председник скупштине је у том тренутку из неразјашњених разлога напустио дворану. Тада је Рачић извадио пиштољ и прво пуцао у Пернара, ранивши га. Рачић је затиомзатим покушао да убије Радића и Прибићевића који су седели један иза другог, али је уместо њих убио [[Ђуро Басаричек|Ђуру Басаричека]] и ранио Стјепана Гранђу. Обојица су покушала да спасу Радића од РаћићаРачића. Потом је Рачић ранио Радића у стомак. Када је [[Павле Радић]] притрчао у помоћ свом стрицу, Рачић узвикнуо „Тебе сам тражио” и усмртио Павла Радића.{{sfn|Fogelquist|2011|p=312}} Рачић је отишао из скупштине и аутомобилом свог брата Драгана Бојовића се одвезао у град. Сутрадан се Рачић са Бојовићем појавио код министра унутрашњих послова [[Антон Корошец|Антона Корошеца]] и предао се.
 
Стјепана Радића је однешен у болницу и [[8. август]]а је преминуо.