Планина — разлика између измена

У Уједињеном Краљевству и [[Република Ирска|Републици Ирској]], планина се обично дефинише као било који врх који је бар 2.000 стопа (или 610 ветара) висок,<ref>{{Cite book|last=Nuttall|first=John & Anne |work=The Mountains of England & Wales |volume=2 |title=England |edition=3rd |year=2008|publisher=Cicerone |location=Milnthorpe, Cumbria |idisbn=ISBN 1-85284-037-4}}</ref><ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/wales/north_west/7623904.stm|title=Survey turns hill into a mountain|publisher=BBC |accessdate= 3. 2. 2013}}</ref><ref name="G4AW">{{cite web|url=http://www.go4awalk.com/uk-mountains-and-hills/a-mountain-is-a-mountain.php|title=A Mountain is a Mountain – isn't it?|publisher=www.go4awalk.com|accessdate= 3. 2. 2013}}</ref><ref>{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/mountain|title=mountain|work=dictionary.reference.com|accessdate= 3. 2. 2013}}</ref><ref>{{cite journal |last=Wilson|first=Peter |year=2001|title=Listing the Irish hills and mountains |journal=Irish Geography |volume=34 |issue=1 |publisher=University of Ulster |location=Coleraine |url=http://www.ucd.ie/gsi/pdf/34-1/hills.pdf |archiveurl=https://www.webcitation.org/6HgLY5lsv?url=http://www.ucd.ie/gsi/pdf/34-1/hills.pdf |archivedate= 27. 6. 2013 |format=PDF |doi=10.1080/00750770109555778|pages=89}}</ref> док је по званичној дефиницији планине УК владе, за потребе приступа, она врх од 600 метара или више.<ref>{{cite web|url=http://metricviews.org.uk/2008/09/what-is-a-mountain-mynydd-graig-goch-and-all-that/ |title=What is a "Mountain"? Mynydd Graig Goch and all that... |publisher=Metric Views |accessdate= 3. 2. 2013 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130330062754/https://metricviews.org.uk/2008/09/what-is-a-mountain-mynydd-graig-goch-and-all-that/ |archivedate= 30. 3. 2013 |df= }}</ref> Осим тога, неке дефиниције такође обухватају захтеве [[Топографска истакнутост|топографске истакнутости]], типично {{convert|100|or|500|ft|m}}.<ref name=prominence>{{cite book|title=The Finest Peaks - Prominence and Other Mountain Measures |last=Helman|first=Adam|publisher=Trafford Publishing |year=2005|isbn=978-1412059954}}</ref> Једно време се у САД планина дефинисала као врх од {{convert|1,000|ft|m}} или виши. Било која слична земљишна формација нижа од ове висине се сматрала брдом. Међутим, данас, [[Геолошки топографски институт САД|Геолошки топографски институт]] (USGS) сматра да термини немају техничке дефиниције у САД.<ref>{{cite web|url=http://gallery.usgs.gov/audios/127|archiveurl=http://www.webcitation.org/6EN4f0RjB?url=http://gallery.usgs.gov/audios/127|archivedate=2013-02-12|title=What is the difference between lake and pond; mountain and hill; or river and creek?|publisher=USGS|accessdate= 11. 2. 2013}}</ref>

Постоје три главна типа планина: [[вулкан]]ске, [[Веначне планине|венчане]], и [[Громадне планине|громадне]].<ref name=literacy>{{cite book|title=Science matters: earth and beyond; module 4 |idisbn=ISBN 0-7986-6059-7 |year=2002|publisher=Pearson South Africa |chapter=Chapter 6: Mountain building |url=https://books.google.com/books?id=qoZftjymxFsC&pg=PA75 |pages=75}}</ref> Сва три типа су формирана од [[Тектоника плоча|тектонских плоча]]: кад се делови Земчине коре крећу, скупљају, и потањају. Компресионе силе, [[Изостазија|изостатичко]] [[Орогенеза|издигнуће]] и потањање [[Магматске стене|магматских стена]] потискује повшину стена на више, креирајући земљишне формације које су више од окружења. Висина издигнућа га чини било брдом, или ако је веће и стрмије, планином. Главне планине се јављају у дугим линеарним луковима, што указује на границе и активност тектонских плоча.

Вулкани се формирају кад се [[Субдукција|једна плоча бива потиснута испод друге плоче]], или на [[Средњоокеански гребен|средњоокеанском гребену]] или у [[Врућа тачка|врућој тачци]].<ref name=Butz>{{cite book|title=Science of Earth Systems |first=Stephen D |last=Butz|url=https://books.google.com/books?id=JB4ArbvXXDEC&pg=PA136 |chapter=Chapter 8: Plate tectonics |idisbn=ISBN 0-7668-3391-7 |year=2004|publisher=Thompson/Delmar Learning|pages=136}}</ref> На дубини од око 100 км, долази до топљења у стени изнад плоче (због додавања воде), и формира се [[магма]] која досеже површину. Кад магма изађе на површину, она често формира вулканску планину, као што је [[штитасти вулкан]] или [[стратовулкан]].{{sfn|Gerrard|1990|p=194}} Неки од примера вулкана су планина [[Фуџи]] и Јапану и планина [[Пинатубо]] на Филипинима. Магма не мора да изађе на површину да би се формирала планина: магма која се очврсне испод површине још увек може да формира [[Дома|планиске доме]], као што је [[Навахо планина]] у САД.

Веначне планине се јављају кад две плоче сударе: скраћивање се јавља услед грешака у потисцима и кора се преоптерећује.<ref name=Hatcher>{{cite book|title=4-D framework of continental crust |editor=Robert D. Hatcher Jr. |editor2=MP Carlson |editor3=JH McBride |editor4=JR Martinez Catalán |first=Michael P |last=Searle|pages=41''ff'' |url=https://books.google.com/books?id=jD-zXhTfJuMC&pg=PA41 |chapter=Diagnostic features and processes in the construction and evolution of Oman-, Zagros-, Himalayan-, Karakoram-, and Tibetan type orogenic belts |idisbn=ISBN 0-8137-1200-9 |publisher=Geological Society of America |year=2007}}</ref> Пошто мање густа [[континентална кора]] „плута“ на гушћим стенама [[мантл]]а испод, тежина било ког материјала коре који се потискује на горе и формира узивишења, [[Висораван|платое]] или планине мора да буде [[Изостазија|балансирана силом узгона]] много веће запремине потиснуте на доле у мантл. Стога је континентална кора нормално знатно дебља испод планина, у односу на нижа подручја.<ref>{{cite book|last1=Press|first1=Frank |last2=Siever|first2=Raymond |title=Earth |publisher=W. H. Freeman |edition=4th |year=1985|isbn=978-0-7167-1743-0|pages=413}}</ref> Стене могу да се [[Набор|набирају]] било симетрично или асиметрично. Набори навише су [[Антиклинала|антиклинални]], а набори надоле су [[Синклинала|синклинални]]: код асиметричног набирања могу се исто тако јавити лежећи и преокренути набори. [[Jura Mountains|Планине Јура]] су пример веначних планина.

Громадне планине су последица [[Расед|раседа]] у кори: шава где се стене могу помицати једне поред других. Кад се стене на једној страни раседа подигну релативно на другу, може доћи до формирања планине.<ref name=Ryan>{{cite book|title=CliffsQuickReview Earth Science |url=https://books.google.com/books?id=PV_BabxTTkcC&pg=PA94 |chapter=Figure 13-1 |last=Ryan|first=Scott|idisbn=ISBN 0-471-78937-2 |year=2006|publisher=Wiley}}</ref> Уздигнути блокови су блокови планина или [[Хорст (геологија)|хорстови]]. Суседни спуштени блокови се називају [[грабен]]има: они могу да буду мали или да формирају екстензивне системе [[Рифтна долина|рифтних долина]]. Тиме се формира [[предео]] попут оног који се може видети у [[Источна Африка|источној Африци]], у [[Vosges Mountains|Вогезима]], [[Basin and Range Province|провинцији долина и венаца]] у западној [[Северна Америка|Северној Америци]] и у долини [[Рајнски гребен|Рајне]]. Те области се често јављају кад је регионални стрес екстензиван, а [[Земљина кора|кора]] разређена.

Неке биљке и животиње присутне у надморским зонама имају тендецију да постају изоловане, јер ће услови изнад и испод одређене зоне бити негостољубиви и на тај начин ограничити њихово кретање или [[Биолошка дисперзија|расипање]]. Ови изоловани еколошки системи су познати као [[Sky island|небеска острва]].<ref>{{cite book|last=Tweit|first=Susan J. |title=The Great Southwest Nature Factbook |publisher=[[Alaska Northwest Books]] |year=1992|idisbn=ISBN 0-88240-434-2|pages=209–210}}</ref>

Висинске зоне обично следе типичан патерн. На највишим надморским висинама, дрвеће не може да расте, и какав год живот можда постоји, он ће бити [[Планинска клима|алпског]] типа, налик на [[тундра|тундру]].<ref name="Merriam"/> Непосредно испод [[Граница шуме|линије дрвећа]], може се наћи [[Планински екосистеми|субалпска]] шума [[Четинари|четинарског]] дрвећа, која може да поднесе хладноћу и суво окружење.<ref>{{Cite encyclopedia|title=Tree|encyclopedia=Microsoft Encarta Reference Library 2003| publisher=Microsoft Corporation |origyear=1993 |year=2002|idisbn=ISBN 60210-442-1635445-74407}}</ref> Испод тога расту [[Планински екосистеми|планинске шуме]]. У умереним деловима Земље, те шуме имају тенденцију да буду од четинарског дрвета, док у тропима могу бити од листопадног дрвећа које расте у [[Кишна шума|кишним шумама]].

Планинарење, висинско пењање, или алпинизам је [[спорт]], [[хоби]] или [[професија]] ходања, скијања, и пењања на планинама. Док је планинарење почело као покушај да се досегне највиша тачка неосвојених великих планина, оно се разгранало у специјализације које адресирају различите аспекте планина, и састоје се од више области, у зависности од тога да ли изабрана рута води преко [[Стене|камена]], [[снег]]а или [[лед]]а. Сви облици захтевају искуство, атлетске способности, и техничко знање ради одржавања безбедности.<ref name="freedom">{{cite book| edition = 7 | editor1-last= Cox|editor1-first= Steven M.|editor2-first= Kris| editor2-last=Fulsaas| title = [[Mountaineering: The Freedom of the Hills]] | publisher = The Mountaineers |idisbn=ISBN 0-89886-828-9| location = Seattle | origyear = 2003 |year=2009}}</ref>

* {{cite book|ref= harv|last1=Fraknoi|first1=A. |last2=Morrison|first2=D. |last3=Wolff|first3=S. |year=2004|title=Voyages to the Planets |edition=3rd |location=Belmont |publisher=Thomson Books/Cole |url=https://books.google.com/books?id=c5keAQAAIAAJ |ref=harv |isbn=9780534395674}}

* {{cite book|ref= harv|last=Gerrard|first=A.J. |title=Mountain Environments: An Examination of the Physical Geography of Mountains |location=Cambridge, Mass |publisher=MIT Press |year=1990|isbn=978-0262071284 |url=https://books.google.com/books?id=jHnrVEyMhkQC |ref=harv}}