Винова лоза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 21:
}}
 
'''Винова лоза''' је [[род (биологија)|род]] [[скривеносеменице|скривеносеменица]] из фамилије -{[[Лозице|Vitaceae]]}- (лозице).<ref name="WSET">Wine & Spirits Education Trust ''"Wine and Spirits: Understanding Wine Quality"'' pgspp. 2-5, Second Revised Edition (2012), London, ISBN. {{page|year=|isbn=978-1-905819-15-7|pages=}}</ref> Род обухвата око 60 [[Врста (биологија)|врста]] дрвенастих [[лијана|пузавица]], од којих се само неколико узгаја. „Културну“ винову лозу је на територији [[Србија|Србије]] први пут посадио [[цар]] [[Проб]]ус на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]] и [[Монс Ауреус (насеље)|Монс Ауреус]] (околина [[Смедерево|Смедерева]]).
 
== Порекло винове лозе и историјат њеног гајења ==
Ред 27:
[[Датотека:Filoksera01.jpg|мини|Филоксера]]
 
На основу писаних података се може рећи да је култура гајења винове лозе стара [[7000-]].9000 година. У тадашњим земљама централне и [[Мала Азија|Мале Азије]] ([[Феникија]], [[Персијско царство|Персија]], [[Медија]], [[Асирско краљевство|Асирија]], [[Палестина]] итд.), и [[Северна Африка|северне Африке]] ([[Египат]]), култура гајења винове лозе је била на врло високом нивоу.
 
За ширење културе гајења винове лозе веома су заслужни [[Феничани]], који су занимајући се морепловством и трговином, како каже званична историјска наука, оснивали своје колоније на Црном и Средоземном мору, и тако ширили културу гајења винове лозе.
Ред 48:
== Морфологија органа винове лозе ==
[[Датотека:Illustration_Vitis_vinifera0.jpg|мини|Винова лоза]]
Свака поједина биљка винове лозе се зове чокот (гиџа, пањ или трс). Чокот има одређене органе од којих сваки има посебну улогу у животу биљке. На сваком чокоту се разликују вегетативни и генеративни органи. Вегетативни су: [[корен]], [[стабло]], кракови, ластари, рашљике и [[Лист (део биљке)|листлистови]]ови, док су генеративни: окца и [[пупољак|пупољци]], [[цваст]], [[цвет]], [[грозд]], [[бобица]] и [[семе]]нка.
 
=== Корен ===
Ред 205:
 
== Референце ==
{{reflist|}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref=harv|title=Иван Д. Куљанчић: Виноградарство|year=2007|publisher= Нови Сад, Прометеј|isbn=978-86-515-0119-0}}
* {{cite journal |author1last1=Francesco Emanuelli |first1=Francesco|author2=Silvia Lorenzi |author3last3=Lukasz Grzeskowiak |first3=Lukasz|author4=Valentina Catalano |author5last5=Marco Stefanini |first5=Marco|author6=Michela Troggio |author7last7=Sean Myles |author8first7=Sean|last8=Martinez|first8=José M. Martinez-Zapater |author9last9=Eva Zyprian |first9=Eva|author10=Flavia M. Moreira |author11=M. Stella Grando |last-author-amp=yes |year=2013 |volume=13 |pages=39 |title=Genetic diversity and population structure assessed by SSR and SNP markers in a large germplasm collection of grape |journal=BMC Plant Biology |publisher=BioMed Central Ltd. |doi=10.1186/1471-2229-13-39|pmid=23497049 |pmc=3610244 |pages=39}}
* Manzi Luigi, ''La viticoltura e l'enologia al tempo dei romani'', Er. Botta, Roma 1883
* Marescalchi Arturo, Dalmasso Giovanni, ''Storia della vite e del vino in Italia'', 3 voll., Unione Italiana Vini, Milano 1931-33-37
* {{cite book|title=Domestication of plants in the Old World|author1last1=Daniel Zohary |first1=Daniel|author2=Maria Hopf |location=Oxford | publisher=Oxford University Press|isbnid=ISBN 0-19-850356-3|year=2000}}
{{refend}}