Роберт II Шкотски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 21:
| деца = [[Роберт III Шкотски|Роберт III од Шкотске]], [[Robert Stewart, Duke of Albany]], [[Alexander Stewart, Earl of Buchan, David Stewart, Earl of Strathearn, Walter Stewart, Earl of Atholl, Elizabeth Stewart, Countess of Crawford, Walter Stewart, Lord of Fife, Thomas Stewart]]
}}
'''Роберт II Шкотски''' ([[Пејсли]], [[2. март]] [[1316]] - [[Dundonald Castle, Ayrshire]], [[19. април]] [[1390]]) је био краљ [[Краљевина Шкотска|Шкотске]] од [[1371]]. до [[1390]]. Био је син [[Волтер Стјуарт|Волтера Стјуарта]] и [[Марџори Брус]].
 
Роберт је био први [[монарх]] из [[Династија Стјуарт|династије Стуарт]], али кад се након пуних педесет година проведених као
Ред 27:
[[регент]]и.
== Биографија ==
Након смрти свог оца - Волтера [[1326]]. који је био [[Мајордом|мајордом (стјуард)]] (због тог породица носи презиме стјуард) на [[Краљевина Шкотска|шкотском]] двору, и Роберт је са само десет година, постао седми наследни [[мајордом]]. Од [[1318]] словио је као [[престолонаследник]] јер је деда његове мајке био краљ [[Роберт Брус]] (умро [[1329]]). Положај [[Мајордом|мајордома (стјуарда)]] изгубио је [[1324]]., кад је [[Роберт Брус]] добио сина Давида (каснији краљ [[Давид II Шкотски|Давид II]]), али је две године касније [[Шкотски парламент]] потврдио Робертово насљедно право на положај [[Мајордом|мајордома (стјуарда)]] без обзира на Давида.
 
Од [[1334]]. - [[1335]]. за вријеме кад је [[Давид II Шкотски|Давид II]] био [[Краљевство Енглеска|енглески]] затвореник, Роберт је управљао Шкотском као [[регент]] заједно са Џоном Рандофом, 3. грофом од Мореја, а у периоду [[1338]]. - [[1341]]., и поновно од [[1346]]. до [[1357]]. као једини [[регент]]. Кад су Шкоти напокон (делимично) платили откупнину за [[Давид II Шкотски|Давида II]] и ослободили га из заробљеништа, Роберт се побунио против њега и водио неуспешну буну од [[1362]]. - [[1363]]. Али је у спору са њим ипак успио одбранити своје
[[Престолонаследник|пријестолонасљедничко]] право, кад је [[Давид II Шкотски|Давид II]] предложио да се остатак његове откупнине Енглезима
намири тако да син [[Краљевство Енглеска|енглеског]] краља [[Едвард III Плантагенет|Едварда III]] постане шкотски [[Престолонаследник]].
 
Роберт се коначно успео на [[престо]] - [[22. фебруар]]а [[1371]]., кад је [[22. фебруар]]афебруара [[1371]]. умро [[Давид II Шкотски|Давид II]], али како је већ био онемоћао период његове владавине, био је силазна фаза његовог живота. Није активно учествовао у обновљеном рату с а
[[Краљевство Енглеска|Краљевином Енглеском]] који се водио од [[1378]]. до [[1388]]. А већ од [[1384]]. Шкотском је управљао његов прворођени син, Џон, гроф од Карика (каснији краљ [[Роберт III Шкотски|Роберт III]] ), а од [[1388]]. млађи син Роберт, гроф од Фајфа (касније 1. војвода од Олбенија).
 
Роберт II направио је праву - [[Право|правничку]] заврзламу, јер се оженио са првом женом - Елизабетх Муре, тек негдје око [[1348]]. кад су већ изродили четворо синова и пет кћери, па их се у складу с тадашњим моралом, није сматрало законитом дјецом и насљедницима који имају право на [[Престо]]. Легитимит двају синова и двије кћери које је добио у браку са другом женом Еупхемиом Росс, с којом се оженио [[1355]]. нитко није доводио у питање. Управо због тога је Wалтер [[еарл]] од Атхолла његов син из брака са Еупхемиом, организирао заверу [[1437]]., која је довела до убиства његовог полубратића [[Џејмс I од Шкотске|Џејмса И]], унука Робета II и Елизабет Мјур.
 
Роберт је поред законите имао још најмање осам незаконитих синова.