Јелисавета Дојкић — разлика између измена

| датум_смрти = {{датум смрти|1958|12|12|1896|4|14}}

| место_смрти = [[Београд]]

| узрок_смрти =

| пребивалиште =

}}

 

 

== Биографија ==

Јелисавета је рођена у [[Крагујевац|Крагујевцу]] [[14. април]]а [[1896]]. године. Била је једино дете ''Ленке'' и ''Аранђела Васиљевића'', који је био управник имања [[Петар I Карађорђевић|краља Петра]], а поседовао је и своју библиотеку, па је Јелисавета од малена имала прилику да се образује . Док је још била дете, са родитељима се преселила у [[Општина Топола|Тополу]], где је завршила основну школу, где се посебно интересовала за краснопис и била одличан ђак<ref name="jelivaseta"/>.<br>Након завршетка основне школе Јелисавета је на наговор оца завршила курс прве помоћи, непосредно пре [[Први светски рат|Првог светског рата]].

 

У јеку рата, у [[јесен]] [[1915]]. године, Јелисавета се са оцем и стрицом Перишом упутила упутила према [[Крагујевац|Крагујевцу]], док су њена мајка Ленка и бака остале у [[Општина Топола|Тополи]]. Након [[Крагујевац|Крагујевца]], ишли су у [[Краљево]], [[Нови Пазар]], прошли [[Пећ]] и наставили даље како би свој помагали рањеницима и донели медицински материјал.<br>На путу после [[Рожаје|Рожаја]], Јелисавета је прво спасила живот једном детету, а након тога превијала ране војника и цивила који су повређени од бомби.<br>Њен отац ''Арађел Васиљевић'' оболео је од [[тифус]]а и преминуо у [[Лијева Река|Лијевој Реци]] у [[Сеница|Сеници]]. Јелисавета је тежила ка томе да испуни жељу свога оца да буде болничарка и помаже људима<ref name="jelivaseta"/>.<br>Након лечења и неговања рањеника у [[Скадар|Скадру]], стигла је у град [[Свети Јован (Медовски)|Свети Јован Медовски]], где ју је сачекало хиљаде избеглица и војника којима је требала медицинска помоћ. Након тога укрцала се на санитетску лађу које је пловила ка [[Крф]]у и представила се као болничарка, а након што је стигла на [[Крф]], јавила се српском превијалишту где су је примили као једину жену болничарку. Одмах по јављању на дужност, сачелао ју је четрдесет рањеника, а сваког часа пристизали су нови рањеници, болесници од [[Дизентерија|дизентерије]] и [[Епидемични пегавац|пегавца]]<ref name="jelivaseta"/>.

 

Провела је седам месеци у санаторијуму у [[Лозана|Лозани]], где се лечила и учила [[француски језик]]. Након излечења отпутовала је у [[Женева|Женеву]], где је почела да ради у српском [[Црвени крст|Црвеном крсту]], у одељењу за преприску са [[Србија|Србијом]].<br>У [[Женева|Женеви]] је упознала грађевинског технучара ''Љубу Давидовића,'' за којег се удала и са којим је добила ћерку [[11. новембар|11. новембра]] [[1918]]. године<ref name="jelivaseta">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:586683-Sumadinka-nosilac-Albanske-spomenice |title=Šumadinka nosilac Albanske spomenice|publisher=[[Вечерње Новости]] |date = |accessdate = 20. 1. 2016.}}</ref> .

 

Преминула је [[12. децембар|12. децембра]] [[1958]]. године у [[Београд]]у, у 62. години живота.