Нови авион — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 46:
== Концепциона решења ==
[[Датотека:General armije Jean Fleury u G-4.jpg|<small>Генерал армије Жан Флери у авиону [[Г-4 супер галеб|Г-4]]</small>.<ref>Krila Armije, 27 decembar 1989. g., "nas intervju". стр. 7, General armije Jean Fleury nacelnik generalstaba RV Republike Francuske prilikom posete RV i PVO SFRJ, Rodoljub Matovic</ref>
| десно|мини|250п]]<br />
 
Упоредном анализом резултата идејног пројекта, закључено је да је техничко-технолошки најсупериорнија варијанта, добијена, применом технологије коришћене за француски авион [[Рафал (авион)|Рафал]].
 
Линија 151 ⟶ 150:
* Систем за пасивну борбу састоји се из подсистема за активно и пасивно ометање. Подсистем за пасивно ометање је уграђен у унутрашњи контејнер с горње стране задњег дела трупа, а активни ометач је уграђен у контејнер који се подвешава испод авиона.
* Подтрупни извиђачки контејнер, с опремом за извршавање задатака извиђања.
Интегрисан је и подтрупни контејнер, носач разних врста наоружања. Овај контејнер је, немачко-француског порекла, [[Апач (оружје)|Апач]] ([[:en:MBDA Apache|Апач]]) (''-{CWS stand-off modular weapons system by}-'' ''-{MBB/Matra}-'').<ref>Armada International 2/1986.g. стр. 28</ref> Предвиђена му је могућност, самосталног лета овог контејнера на удаљеност и до 140 километараkm од матичног авиона. У почетној фази свога развоја, тај лет је требало да се одвија као безмоторно планирање (једрење), а с даљим развојем би добио и погон. Контејнер поседује самосталан нападачко-навигациони систем, интегрисан са својим командама лета. Самостално лети на бојишту и борбено дејствује на удаљености од авиона носача, с кога пилот посредно управља његовим летом и оружјем. На овај начин се смањује ризик, за оштећење и губитак авиона.
 
Укупна носивост подвесних средстава авиона је масе до 4500 -{kg}-.
Линија 161 ⟶ 160:
За Нови авион су дефинисани тактичко-технички захтеви (ТТЗ) према ''-{MIL}-'' прописима (војни прописи који се користе у армијама западних земаља) и за респективно поређење са осталим авионима, својим савременицима. У таквом прилазу су и програмиране оперативне, борбене, летне и експлоатиционе карактеристике. Идејни пројекат је потврдио изводљивост тих карактеристика.
 
ТТЗ-ом је захтевана максимална брзина 1,8 пута већа од брзине звука, остварено је 1,88. Тактиктички радијус (при земљи са 4 бомбе, ''-{Bel}-''-755) је захтеван од 400 километараkm, остварено је 465. Хоризонтални стационарни заокрет је захтеван на висини од 1500 метара са 8-{g}-, остварено је 8,84. Брзину, од 0,8 до 1,4 пута већу од брзине звука, постизао би за 113 секунди, у хоризонталном лету, на висини од 11000 метара.
 
Ваздухопловнотехнички институт и Марсел Дасо су усагласили начин и критеријуме за оцену квалитета борбених карактеристика Новог авиона, за борбени симулатор. За противника је изабран познати амерички авион F-16, који је у [[НАТО]]-у најбројнији. За -{F-16}- је усвојен стандардни симулациони пакет (модел), који се користи за борбену обуку пилота на борбеном симулатору. За Нови авион је урађен одговарајући симулациони модел, на основу резултата остварених у идејном пројекту. Оба модела су урађена за идентичне услове: 50% унутрашњег горива, са по 2 ракете за блиску борбу и топови с пуним бојевим комплетом граната. Симулациони пакети (модели) за оба авиона, инсталирани су на борбени симулатор у фирми Марсел Дасо. Одређени су почетни услови за оба авиона, за 10 случајева. Симулација међусобне ваздушне борбе је извршена за те почетне услове, за међусобну замену тих почетних услова и за случајеве међусобне замене пилотâ у симулираним авионима. У свим тим случајевима симулиране ваздушне борбе, Нови авион је остварио предност над F-16.