Борба за Македонију — разлика између измена

Комитет је већ августа 1903. започео свој рад. У Стару Србију послата је чета под командом Илије Славета али се она због зле крви међу самим четницима расформирала на граници са Турском. У међувремену је у самој Старој Србији формирана чета [[Мицко Крстић|Мицка Крстића]] у Поречу, па се појавила нужност да се та чета појача. Чета је формирана априла 1904. у Београду, а за војводу је одређен [[Анђелко Алексић]]. Чета никада није стигла у Пореч већ је у сукобу са турском војском уништена до последњег човека код села [[Четирце]] у [[Куманово|кумановском]] крају. четаЧета Мицка Крстића успела је да преживи офанзиву [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а коју је водио [[Дамјан Груев]] октобра 1904. и да да времена Централном одбору да појача српске снаге. Крајем 1904. у Прешевски, кумановски и кривопаланачки крај послате су чете [[Темељко Барјактаревић|Темељка Барјактаревића]], [[Ђорђе Ристић Скопљанче|Ђорђа Ристића]], [[Ванђел Димитријевић Скопљанче|Ванђела Димитријевића]], [[Крста Трговишки|Крсте Трговишког]], [[Риста Старачки|Ристе Старачког]], да ојачају домородачке чете [[Чича Павле Младеновић|Чича Павла Младеновића]] и [[Јован Станојковић-Довезенски|Јована Станојковића-Довезенског]]. Преко [[Вардар]]а у [[прилеп]]ски и [[дримкол]]ски крај послати су [[Ђорђе Дримколски]], [[Глигор Соколовић]] и [[Јован Долгач]].