Ана (супруга Артавазда) — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
| држава_смрти =
| сахрањен =
| функција = [[Византијске царице|Византијска царица]]
| владавина = 741-743
| претходник = [[Марија (жена Лава III)]]
}}
 
'''Ана''' (умрла после 743.) је била [[византијске царице|византијска царица]], супруга узурпатора [[Артавазд|Артавазда]]а (741-743).
 
== Биографија ==
Ана је била ћерка [[Византијскисписак царвизантијских царева|византијског]] цара [[Лав III Исавријанац|Лава III]] и његове супруге [[Марија (жена Лава III)|Марије]]. Била је сестра византијског цара [[Константин V Копроним|Константина V Копронима]] (741-775). Имала је две сестре, Ирену и Косму. Њихова имена као и место сахране забележени су у делу [[De Ceremoniis]] византијског цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII]] (913-959). О њима се не зна ништа више од тога. Након погибије [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијана II]] (711), на византијском престолу смењивало се више царева: [[Филипик Вардан|Филипик]] (711-713), [[Анастасије II (византијски цар)|Анастасије II]] (713-715), [[Теодосије III|Теодосије]] (715-717). Сва тројица су на власт дошли државним ударом. Анастасије је око 713. године на чело [[Арменијака|Арменијаке]] поставио Артавазда. Лав III Исавријанац, отац Ане, био је, према [[Теофан Исповедник|Теофану Исповеднику]], стратег [[Анатолика|Анатолике]], једне од најстаријих малоазијских [[Тема (Византија)|тема]]. Лав и Артавазд склопили су савез против Теодосија који је збачен са власти 717. године. Савез је учвршћен браком између Артавазда и Ане, Лавове ћерке. Брак је склопљен по Лавовом крунисању за цара у цркви [[СветаАја Софија (Хагиа Софија)|Свете Софије]] 25. марта 717. године. Артавазд, као владарев сродник, добија титулу куропалата и стратега [[Опсикија|Опсикије]], задржавајући и команду над Анатоликом.
 
[[Датотека:Solidus Artabasdos Nikephoros (obverse).jpg|250px|мини|лево|Солидус Артавазда, Аниног супруга]]
 
Лав III Исавријанац, чија је владавина позната по борби са [[Иконоборство|иконодулима]], умро је 18. јуна 741. године. Наследио га је једини син Константин V (741-775). Артавазд, подржан од иконодула, спремао је устанак. Јуна 741/2. године Константин је прешао у Малу Азију како би се борио против [[Омејадски калифат|Омајада]] под [[Хишам ибн Абд ел-Малик|Хишамом ибн Абд ел-Маликом]]. Трупе његовог зета Артавазда напале су византијског цара и приморале га на повлачење у Аморион. Артавазд је ушао у Цариград и прогласио се за цара. Крунисао га је патријарх [[Анастасије Цариградски |Анастасије Цариградски]]. Ана је проглашена за августу, а њихов син Нићифор за очевог савладара. Млађи син, Никита, наследио је оца на челу Арменијаке. Папа Захарије такође је признао Артавазда за цара.
 
Грађански рат трајао је две године. Завршен је поразом и свргавањем Артавазда. Прва већа битка вођена је у [[Лидија|Лидији]], код Сарда маја 743. године. Никита, Артаваздов син, поражен је августа исте године. Константин је ушао у град новембра исте године. Артавазд и његови синови су заробљени, ослепљени и присиљени да се замонаше у [[Црква Христа Спаситеља у Пољу|манастиру Хора]]. Теофан Исповедник пише да су Артавазд и синови подвргнути јавном понижењу на хиподрому. Ана је поред Нићифора и Никите имала још седморо деце чија имена нису позната. Година Анине смрти није позната. Након 740. године она се не помиње у историјским изворима.
 
== Породица ==
Ана је са Артаваздом имала двојицу синова:
* Нићифора, који је био савладар свога оца (742-743)
Поред Нићифора и Никите, Ана је имала још деветоро деце чија имена нису позната.
 
== Извори ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* Venetis, Evangelos (31 July 2003). "[http://asiaminor.ehw.gr/forms/fLemma.aspx?lemmaId=7530 Artabasdos (Byzantium)]". Encyclopaedia of the Hellenic World, Asia Minor
1.572.075

измена