Миладин Радојевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], Миладин се укључио у рад на организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Најпре је деловао као партијски илегалац у [[Сарајево у Народноослободилачкој борби|окупираном Сарајеву]]. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године, од стране [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину]] био је упућен на [[Требевић]]. Тамо је била формирана Требевићка чета, али је убрзо након тога била расформирана, због деловања опортуниста, па је Миладин од Покрајинског комитета добио задатак да прикупи људство расформиране чете, мобилише нове борце и да развије оружане акције. Одмах након доласка на Требевић, почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] године, формира је прве десетине и почео са рушењем телефонских линија на друму [[Јахорина]]—[[Пале]], а затим је формира партизанску чету, која се полако оспособљавала за самостално дејство.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=146}}
Током августа биле су формиране Пољанска, Кијевска и Рогајска чета, које су ушле у састав Требевићког партизанског батаљона, за чијег је команданта постављен Миладин Радојевић. Учествовао је у свим акцијама Требевићког батаљона, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#29. август|29. августа 1941.]] је са 75 бораца извршио напад на непријатељски гарнизон, смештен у планинским домовима по Јахорини. Успех у овој акцији веома повољно је одјекнуо у околним селима, па се након њега велики број нових бораца добровољно јавио у батаљон. Почетком септембра 1941. године, Миладин је с једном четом порушио мост на реци [[Жељезница (притока Босне)|Жељезници]], уништио жандармеријску станицу у селу [[Ледићи]], а затим у заседи код села [[Кијево (Трново)|Кијеву]] сачекао домобранску сатнију и уништио је. Тада је дошао до нових количина оружја и муниције.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=
Заједно са Рогојском и Загорском четом у ноћи 28/29. септембар 1941. године извршио је напад на непријатељски гарнизон у [[Калиновик]]у. Гарнизон је био добро утврђен, а Миладин је чете повео на јуриш. Оне су се нашле усамљене у нападу, јер друге јединице, под утицајем четника, нису ни кренуле на задатак. То је довело у тежак положај борце Рогојске и Загорске чете. У јутарњим часовима 29. септембра непријатељском ганизону у Калиновику је дошла помоћ од усташа и домобрана из [[Невесиње|Невесиња]], па је Миладин био присиљен да се с четама повлачи. Са групом бораца је штитио одступницу главнини партизанских снага и био је рањен, али је наставио да се бори. Заједно са још деветорицом бораца страдао је штитећи повлачење гланине снага.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=147}}
Након погибије, непријатељ је тела погинулих партизана сахранио у близини места погибије у заједничкој гробници. Сељаци из села Шивоље су тајно ноћу ископали његово тело и сахранили га на сеоском гробљу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=147}}
Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=147}}
| |||