Миладин Радојевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
Заједно са Рогојском и Загорском четом у ноћи 28/29. септембар 1941. године извршио је напад на непријатељски гарнизон у [[Калиновик]]у. Гарнизон је био добро утврђен, а Миладин је чете повео на јуриш. Оне су се нашле усамљене у нападу, јер друге јединице, под утицајем четника, нису ни кренуле на задатак. То је довело у тежак положај борце Рогојске и Загорске чете. У јутарњим часовима 29. септембра непријатељском ганизону у Калиновику је дошла помоћ од усташа и домобрана из [[Невесиње|Невесиња]], па је Миладин био присиљен да се с четама повлачи. Са групом бораца је штитио одступницу главнини партизанских снага и био је рањен, али је наставио да се бори. Заједно са још деветорицом бораца страдао је штитећи повлачење гланине снага.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=147}}
Након погибије, непријатељ је тела погинулих партизана сахранио у близини места погибије у заједничкој гробници. Сељаци из села [[Шивоље]] су тајно ноћу ископали његово тело и сахранили га на сеоском гробљу.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=147}}
Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[21. децембар|21. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=147}}
| |||