Христофор Жефаровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 29:
== Прелазак у српску Војводину ==
Прелази потом у Сремске Карловце и Нови Сад, где посредством епоскопа [[Висарион Павловић|Висариона (Павловића)]] добија посао живописања [[Манастир Бођани|манастира Бођана]], саграђеног 1722. Бођански живопис се сматра једним од његових најзначајнијих дела.
У то доба смањује се потреба за зидним сликарством и расте тражња за графиком. Због тога се и Жефаровић преоријентише на графику. Он је сам резао своје бакарне плоче, и помоћу њих штампао своје књиге.<ref>"Дело", Београд 1911. године</ref> Уз овај економски разлог, треба истаћи и жељу тадашњег патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте да уз себе има бакроресца илирске крви. Тад одлази у Беч код Томе Месмера, чувеног бакроресца. Из овог периода најпознатија му је композиција ''Свети Сава са'' ''српским светитељима дома Немањиног'' Потом следи ''Стематографија'', ''Свети Теодор Тирон Стратилат, Свети Никола, Свети Јован Владимир, Свети Кузман и Дамјан.''
Године 1741. превео је дело Хрвата, Павла Ритера Витезовића „Оживљена Хрватска“, која садржи хрестоматију (измишљену и стварну) свих српских краљева, царева, и владара од римског доба до турске окупације. Жефаровић је додадао ту галерију од 29 ликова,<ref>"Српски сион", Карловци 1898. године</ref> заједно са сликом Стефана Немањића, и самог српског патријарха Арсенија IV Чарнојевића Шакабенте, којем је то дело и било посвећено.<ref>стр. 155: https://web.archive.org/web/20090920065346/http://www.crohis.com/knjige/klaic-vitezovic/poglavlje7.pdf</ref> Међу светитељима међутим нашли су се Св. Давид цар бугарски, Св. Теофилакт архијереј бугарски, а за српског краља Милутина, који се посветио, наводи само да је "мироточец који је у Софији". Његов избор "наших" светитеља је чудан и тешко објашњив, јер се руководио чудном логиком.
Он 1745. године одлази на хаџилук у [[Јерусалим]], где такође успева склопити неке послове претежно графичке и штампарске. Пут је описан од стране јеромонаха Силвестера који се називао "молер". Игуману Раковачком Јаоникију и двојици калуђера, прикључио се у Београду, Жефаровић - "као вјешт и окретан човек био је од особите помоћи при добивању путног листа, за даље путовање по Турској".<ref>"Источник", Сарајево 1903. године</ref>
Године 1746. је поново у Бечу и ради пет бакрореза: ''Свети деспоти Бранковићи''(за манастир Крушедол), ''Свети Никола''(За Гргетег), лик цара Уроша за Јазак, ''Свети кнез Лазар''(за Врдник), ''Богојављење''(за Велику Ремету).
Године 1748. код Томе Месмера
О његовом раду педесетих година се мало зна, али је тада издао: ''Небески Јерусалим''(1748),''Богородица Елеуса''(1749),''Распеће Христово''(1751, за манастир Хопово). Последње му је дело ''Свети Стефан Штиљановић''(1753)
У лето 1753. одлази из Беча у Русију, преко Угарске. У Токају на Тиси, вероватно због старости, саставља тестамент у ком све оставља свом синовцу Данилу Жефаровићу. У Москву је стигао 5. августа 1753. где се настанио у Богојављенском манастиру. Ту је и умро убрзо, 18. септембра исте године, и сахрањен.<ref>"Дело", Београд 1911. године</ref>
== Националност и етничка припадност ==
Етничка припадност Жефаровића је предмет спора између појединих бугарских и српских историчара. Недавно, појавила се теза да је био етнички Македонац. Христофор Жефаровић је радио за духовни препород и српског и бугарског народа, јер је сматрао да је то један исти „илирски“ народ. Павле егзарх Ненадовић га је прозвао „фанатиком бугарске домовине и кинловером Илирског царства“. Жефаровић је наводио да ради за „нашу домовину српску“, и потписивао се као „универзални Иллыро-Расциан сликар"(иллирӥко рассӥанскӥыј обсхтӥыј зограф) 1741. године<ref>"Српски летопис", Нови Сад 1872. године</ref>. У свом завету, он је изричито навео да су његови сродници „били бугарске националности“ из Дојрана. Наш историчар Иларион Руварац, познат по контрадикцији, пише о њему, као "бугарском зографу".<ref>"
За сада, оно што поуздано можемо рећи, јесте да је Христофор Жефаровић био Јужни Словен из Македоније, који је оставио великог трага у исторографијама Срба
== Референце ==
| |||